Политички „од-до“ опус Ђукановића: Од милитантног Србина до герилског Црногорца

Ниједна политичка фигура у историји није била толико варијабилна и растегљива. Политички опус предсједника републике је обиљежен радикалним односом од-до. Од младог комунисте до времешног капиталисте. Од Милошевићевог сарадника, до Клинтоновог миљеника. Од милитантног Србина до герилског Црногорца. Од покорног поштоваоца Српске православне цркве и цјеливатеља митрополитове руке до прогонитеља цркве, иако су у историји далеко познатији случајеви у обрнутом смјеру, када су се прогонитељи цркве преобраћивали у хришћанску вјеру и постајали свеци.

Мило Ђукановић, Фото Н. Мандић

И коначно, од: „ово је нека нова Црна Гора на коју ће те се морати навићи“, до: „сарађиваћу са новом владом“.

Умјесто формирања комитских покрета по неком новом обрасцу, а не по оном из 1918, незадовољни војници ДПС-а би требало нешто и да науче од свог политичког вође. А то је способност прилагођавања новим околностима, условима, или увјетима како би рекли поједини историчари локалних домета. Квалификовати нову власт као четничку и ретроградну, а истовремено формирати покрет под не баш тако модерним називом је поприличан нонсенс.

Иако је изјава о могућем одласку у шуму била оснивачки акт покрета који би био спреман да брани тековине корумпиране власти, предсједник је некон посјете Берлину, промијенио ток свог политичког курса. Десило се још једно преображење. Нагло скретање. Од позива у герилу, до позива на сарадњу са људима које је називао злоћудним вуком у јагњећој кожи и битангом.

Но, што би Илија Чворовић из Балканског шпијуна рекао: „Све је супротно од онога што изгледа да јесте“. Иако је култна реченица плод параноје једног Информбировца, треба је у данашњим околностима узети у обзир. До сада смо били навикнути на осионог и неуротичног Мила, треба се навићи и на овог „пацификованог“. Како кажу: „једна навика, 100 одвика“.

Његову буку више нико не узима за озбиљно, а у односу на тишину треба ипак, имати резерву. Рањивост рањене звијери не треба потцјењивати. Њој је у инститку голо преживљавање. Зато ће угристи чим осјети прилику.

Ако бука пређе на нову власт, а он у тишини буде тражио новог Ђуровића и Џаковића, извјестан је будвански сценарио.

Коста Ненезић/ИН4С