Културна и позоришна јавност Црне Горе већ одавно бесплатно гледа нову, натуралистички увјерљиву представу ЦНП-а, и то уживо, која би могла доста коштати нашу културу, углед и рад Националног театра.
Уз то, уз овај комад који припада театру апсурда, уз назнаке суровог театра, али у другом смислу, фино се надовезује контроверза да умјетнички директор ЦНП-а, Жељко Сошић, тврди да „не постоји нити један разлог због којег би поднио оставку“, а већина ансамбла ЦНП-а је с њим у незбору.
Да ли то онда значи да то ништа не значи – хамлетовско је питање у нашој домаћој верзији. Директор и колектив не зборе, али нема разлога за узбуну. Покидани контакти између Управе и запослених. Ништа страшно…
Најновија изјава за јавност глумаца ЦНП-а, њих седамнаесторо, дјелује као реплика из „Чекајући Годоа“, јер то што се: „Управа ЦНП-а, на челу са умјетничким директором Жељком Сошићем и пословном директорицом Милицом Томовић ниједном није директно обратила глумачком ансамблу који је исказао незадовољство и јавно изнио проблеме са којима се суочавају у својој матичној театарској кући, јасно показује какав је однос Управе према глумачком ансамблу“.
Уз све то, глумци су изјавили да их директор Сошић ниједном није позвао на састанак (!) у циљу превазилажења проблема, и тврде да се њихова директорица Томовић, коју су видјели, како наводе, „колико и јавност – путем медија“ није појавила ни на једној проби, а умјетнички директор ниједном од 1. септембра. Глумци се жале и што се није јавно огласио министар културе, Александар Богдановић, али за њега постоји оправдање што је заузет читањем Шекспировог „Краља Илира“.
Глумци ЦНП-а тврде и да је директорица Томовић противзаконито изабрана на функцију, јер више не постоји појам пословног директора у сектору управљања. Тврде и да их њена професионална биографија не увјерава у њене умјетничке компетенције за мјесто директора, а да су и умјетничке референце Сошића у позоришном домену, како еуфемистички веле, „поприлично скромне“, те да су и директорица и умјетнички директор „у пракси све то и доказали“.
Како год, одсуство контакта Управе ЦНП-а и глумаца, као запослених, контроверзне изјаве обје стране, и доста тог још, указују на алармантно стање у нашем Националном театру. Зато под хитно, као прво, Управа треба да смањи осјећај анимозитета и доживљај сопствене величине, и да коначно закаже разговор на нивоу колектива. Без тога, очигледно, помака нема, осим да преко медија надаље гледамо и неки нови комад, који ће имати одлике фарсе, што ником не иде у прилог, ни ЦНП-у, ни глумцима, а ни гледаоцима, због којих та кућа и постоји. И није формирана да би Управа била у незбору с глумцима, и да се са њима препуцава преко медија.
Дакле, с обзиром на то да умјетнички директор Сошић тврди, како смо већ навели, да не постоји нити један разлог због којег би поднио оставку, а већина глумаца се не по први пут обраћа цјелокупној црногорској јавности, указујући да је ријеч о „глумачким вапајима за опстанак културе, национа који се његује и одржава кроз есенцију једног позоришта“, очито је крајње вријеме да се укључе све надлежне структуре, да се Црна Гора не брука пред домаћом и страном културном јавношћу. Али је проблем што одлазеће структуре културе већ пакују кофере уочи формирања нове Владе, и врућ кромпир остављају за ново Министарство културе и Управу ЦНП-а, за којом постоји значајна потреба.
На крају треба поменути и гротескну изјаву глумаца ЦНП-а на питање да ли се ситуација измијенила откад су се први пут, већ поодавно, огласили у јавности, а њихов одговор је: „Ситуација се промијенила, нажалост, само у погледу повећања броја заражених у нашем колективу.“
Као мала утјеха остаје податак, који је саопштила Синдикална организација Националног театра, да ће Државна ревизорска институција (ДРИ) извршити ревизију рада ЦНП-а, као засад једина заинтересована за проблеме запослених око, како глумци истичу „дугогодишњег недомаћинског и непрофесионалног руковођења том институцијом културе“. А моја јунакиња из „Ориђинала“, Рушка, на сав овај бизарни „Рашомон“ из ЦНП-а, рекла би само оно њено већ познато: „Весело, весело..!“
Драган Копривица/ИН4С