Хладна зима и вука натјера да спава међу људе.
Ова народна изрека би се могла примијенити на ново стање у које је упао предсједник Црне Горе.
Ко би рекао да она сила од Мила, (барем се тако чинило) може да спласне, да утихне и нестане.
Одмах послије губитка на парламентарним изборима, понашао се у почетку диктаторски.
Покушао је на све начине да промијени изборну вољу грађана.
Давао је пријетеће изјаве, организовао је митинге (и то све у пандемији Корона вируса), а када му ни то није успјело, отишао је у шуму.
Послије десетак дана проведених у шуми, није успио да постане краљ шуме и шумских животиња, чему се највише надао.
Зато је одлучио да се врати у цивилизацију и призна побједу опозиције на парламентарним изборима.
Предсједник није стао у попуштању већ је честитао Алекси Бечићу функцију председника парламента, а затим је предложио за мандатара професора Здравка Кривокапића. Очекујемо, на крају да ће и Дритану Абазовићу честитати нову функцију. (Која је за сада тајна) .
Нова сила правде, створена је у новим околностима.
Сила Мила не моли, сила нуди, предлаже и договара.
Побједници на парламентарним изборима, постављају услове који су праведни и надасве народни.
Први пут после 30 година мачак је подвио реп, нуди мир, правду и договор.
Тог мачка ћемо касније питати, ко је појео сву кобасицу из сушаре, намјењену свима нама.
Предсједник Црне Горе, Мило Ђукановић напокон је схватио да не мора више да брине за Црну Гору.
Она се сада налази у правим рукама и на европском путу правде и демократије.
Предсједник је почео да брине за себе, за своју породицу, пријатеље и партију.
Постао је питомина, душа, како каже наш народ, мелем на рану.
Неки људи, а посебно диктатори пробуде се тек кад падну.
Предсједник Ђукановић додуше још није пао када је у питању позиција предсједника.
Али су му се зато урушили темељи ДПС-а, на којима стоји он и његова фотеља.
Послије губитка на парламентарним изборима, наш председник понаша се као да никада није био диктатор.
Из њега извиру манири демократије културе и лажног поштења.
Предсједник Ђукановић је прије неколико дана био гост предсједника савезне републике Њемачке.
Кажу да му је Њемачки предсједник шапнуо на увце: „спрцен гузен цвај минут“.
И то је било сасвим довољно да председник Црне Горе схвати да је пао и да мора да сарађује са новом влашћу.
Одлазећи министар здравља, љубитељ златних торбица, Кенан Храповић, потписао је уговор о куповини вакцина против ковида-19.
Прва рата, аванс од 646.000 еура је одмах уплаћена.
Све би то било лијепо и нормално, да наведене вакцине против ковида нису измишљене, испитане а тиме ни спремне за употребу.
То би било исто као да одлазећи министар пољопривреде, Милутин Симовић тражи аванс за Нобелову награду коју још није добио.
А награду је заиста заслужио великим доприносом на сузбијању Корона вируса. (Имамо највећи број заражених у Европи).
На крају о привилегијама.
Они који јуре за функцијама а тако и привилегијама у новој, демократској Црној Гори, полако.
Не трчите!
Функције добијају храбри, повјерљиви и одлучни.
Функције ће бити тешке и опасне.
Тешке, због уништења буџета.
Опасне, због обрачуна са криминалном оставштином.
Привилегије су до сада добијали партијски криминалци и оне су изгорјеле заједно са старом владом.
Функције ће постојати ради грађана, а не ради функционера.
СВЕ СУПРОТНО ОД НАВЕДЕНОГ СЕ МОРА САНКЦИОНИСАТИ!
Горан Шћекић/ИН4С