Док у Републици Српској теку припреме за изградњу гасовода из правца Србије, у Федерацији БиХ се надају допремању тог енергента такозваном Јужном интерконекцијом и спајању с Хрватском, као и правцем из Албаније.
Минулих година медији су неретко извештавали о размимоилажењу Бањалуке и Сарајева у вези с тим, а званичници једног ентитета оспоравали су енергентске амбиције у другом. Аналитичари су у свему томе видели и уплив геополитике.
Кад је гасовод „Јужни ток” преименован у пројекат „Турски ток” појавила су се очекивања неких економиста да би се бошњачки лидери могли с мање резервисаности односити према том гасоводу, чији крак преко Србије треба да дође и до БиХ. Званичници РС заступају став да цеви у Српску могу да уђу само из правца Србије. Милорад Додик, члан Председништва БиХ из РС, минуле године у Азербејџану изјавио је да нема ништа против тога да БиХ има више извора за увоз овог енергента.
Енергетска заједница из Беча и западне амбасаде раније су заговарали спајање гасне мреже у БиХ с Хрватском. Како је недавно писао „Дневни аваз”, Европска комисија и комесар за проширење Оливер Вархељи представили су економски и инвестициони план за земље западног Балкана. Поменут је пројекат изградње Јужне гасне интерконекције с Хрватском.
Сарајевски лист подсећа на то да тренутно БиХ увози гас јединим гасоводом преко Србије, који код Зворника улази у земљу. Из компаније „БХ-Гас” појаснили су да Јужна интерконекција БиХ и Хрватске подразумева правац Загвозд (ХР) – Посушје (БиХ) – Нови Травник. Из ове компаније за портал „Кликс” напомињу да је план да се тај правац заврши у наредне четири године, а да је приоритет и Јадранско-јонски гасовод, од Албаније, преко Црне Горе и БиХ, до Хрватске.
У РС имају другу рачуницу. Како пише „Глас Српске”, први радови на изградњи крака стратешког гасовода „Турски ток” кроз Српску могли би да почну крајем наредне или почетком 2022. године. Директор предузећа „Гас-Рес” Љубо Гламочић појаснио је да је градња овог гасовода до сада била условљена динамиком градње крака „Турског тока” кроз Србију, а пошто су председник Србије Александар Вучић и директор „Србијагаса” Душан Бајатовић најавили како би он могао бити завршен до краја године, то ће, како је истакао, знатно убрзати и активности на овом пројекту у Српској.
„Завршетком градње овог гасовода кроз Србију, а према обећањима надлежних из ’Србијагаса’, Србија ће започети с реализацијом пројекта градње једног крака са транспортног система Србије ка Српској, односно Бијељини, у укупној дужини од око 100 километара. Тај део посла могао би да буде завршен у наредне две до три године”, каже Гламочић.
Идејно решење трасе гасовода кроз РС је већ урађено и делимично се разликује од пређашњег, које је било везано за пројекат градње „Јужног тока”. Крак гасовода сада ће делом пратити трасу ауто-пута од Бијељине преко Бањалуке, до Новог Града.
„Градња гасовода без пратећих објеката могла би коштати између 180 и 200 милиона евра, а његов капацитет требало би да се креће око 1,2 милијарде кубних метара гаса годишње. Градњу гасовода требало би да прати и гасификација градова, а планирана је и изградња најмање две гасне електране-топлане на подручју РС”, истакао је Гламочић.
Наредне године радиће се просторнопланска документација и решавати имовински односи с власницима парцела преко којих ће ићи овај гасовод. Како наводе надлежни, преостало је да се с представницима „Србијагаса” и „Гаспрома” договори финансирање пројекта, али и оснивање заједничког предузећа које би било надлежно за градњу гасовода кроз Српску.
„До краја године требало би да буде потписан и споразум са ’Србијагасом’, али и међудржавни између Савета министара БиХ и Владе Србије”, појаснио је Гламочић.
Младен Кременовић/Политика