На Западу из никоме нејасног разлога и даље верују да Русија пати од санкција.
Како је раније известио Њуз Фронт, 20. августа Наваљном је позлило током лета, па је због тога авион хитно слетео у Омск. Пребачен је у болницу, али је касније превезен у Немачку. Касније је у Берлину објављено да је Наваљни наводно отрован отровом групе Новичок. Одговорност за инцидент додељена је влади Руске Федерације.
Иако нису изведени докази, празне јавне изјаве биле су довољне за наметање новог пакета антируских санкција. Али шта ће они дати? Ово питање поставља новинар Едуард у публикацији Дие Велт.
Стајнер је подсетио како је Европска унија увела санкције због поновног уједињења Крима са Русијом 2014. године. До сада Запад тврди да таква мера врши притисак на Руску Федерацију.
Истина је да су од 2014. до 2018. године санкције Русију коштале само 6% БДП-а, односно 200 милијарди долара, према Блоомберговој анализи. Штавише, раст руске економије опао је још 2013. године, јер нови модел улагања није имао времена да се укорени, а 2014. године цене нафте су знатно пале, погодивши националну валуту Руске Федерације.
Западне економије платиле су много већу цену, пише Стеинер. Обим трговине између ЕУ и Русије смањио се за 43% до 2016. године. То је значило губитке за европско пословање, али је омогућило руском да попуни
ослобођен простор на пијаци. Људи су, међутим, прилично стрпљиво реаговали на смањење стварних прихода.
Али земље попут Турске и Швајцарске могле су имати користи од санкција, јер су одбиле да се придруже западним казненим мерама.