Обрадовала ме вест да је мандатар Кривокапић разговарао са лидерима Бошњачке странке о евентуалном учешћу у будућој влади ЦГ.
Сагласан сам са определењем да се мањине интегришу у систем руковођења. То је тековина која се мора неговати. Али бих се од саучесника у неделима одлазећег режима ипак оградио. Колико толико. Макар и декларативно. Бошњачка странка је подржала све прљаве и клептоманске одлуке ДПС-а или Дрпса. И не само то, већ су се њени функционери брзо адаптирали на први постулат клептократије:
Ђе сам ја ту?
Чак се ни од срамног Закона о слободи вероисповести нису дистанцирали. Са два мандата у парламенту држали су пола ресора и жестоко су се намирили.
Лидери, харачефендије – данашњи преговарачи и претенденти за нови мандат привилегија. Наравно, народ бошњачки изуимам. Њихови сународници су остали, као и већина сиротиње раје, далеко од колача власти. Али су и они гласовали и нису се обазирали на “незацељиве” ране, депортацију муслимана, Штрпце, Северин и ратну прошлост својих коалиционих партнера. А могли су са мало мудрости да нас во вјек и вјеков задуже. Ни пророк Мухамед им не би замерио.
Напротив!
Мандатар, у својим солистичким наступима, разговара и са лидерима албанске коалиције који су даље преговоре условили списком жеља, свесни да ће их рашрафљивање ДПС-а аболирати од одговорности за саучесништво у интензивном обогаљивању Црне Горе.
Судећи по амбицијама коалиционих партнера, нова црногорска влада формираће се са тридесетак и кусур ресора. Толико би у овом тренутку био минимум задовољења апетита УРЕ и најгласнијег Покрета за промјене, чији функционери, знајући да су профитирали на српским бирачима, сада изјављују да народ није гласао за ДФ и њихове партнере већ је гласао против Мила и ДПС-а.
Е мало морген, господо Пезепеовци. Тај народ који је гласао против Мила и Дрпса дао је своје гласове Бечићу и Абазовићу. А ви сте, захваљујући великодушности Андрије Мандића и осталих српских лидера, добили пет српских мандата. Српских, господо!
И смањите мало доживљај и апетите. И ви и УРА. Присетите се шта је све тај бирач који вам је сада дао крила преживео због ваше сарадње са Ђукановићем. Прво сте му, гласајући за промену Устава, узели језик, национално га омаловажили, свели на мањину, асимилирали и на концу му чупали душу. О појединачним одстрелима и дискриминаторним актима нећу да говорим.
Чупање душе резултирало је масовним револтом грађана. Срба, пре свега! Тај гнев је био пресудан у пресуђивању ђаволу. Тај дискриминисани народ сада треба маргинализовати тако што ће његов интерес поново, неко, зарад виших циљева, бацити у други план. И док се изређају експерти опште праксе, српско биће у Црној Гори ће исчилити, као што се сада покушава минимизирати допринос Срба у сламању последње тоталитарне клептократије у Европи.
Само неколико дана након избора, лидер коалиције “За бољу Црну Гору” изјавио је да је Црногорац 100 посто. Мада ми то није деловао убедљиво, вероватно је и он свестан да ће тако имати бољу проходност. Тек толико да не боде очи.
Није лако Србин бити ни у Србији, а камоли у Црној Гори, где је бежанија од сопствене суштине прерасла у хистерију аутожигосања. Од претње да ће се свим средствима бранити Црна Гора од великосрпских аспирација до вапаја Европи за спашавање од посрбљавања.
Предизборна обећања о повлачењу признања тзв. Косова, преиспитивање чланства у НАТО алијанси, враћање старих државних симбола, суспендована су до даљњег. Чак је коалиционим споразумом зацементиран континуитет досадашње спољне политике.
Рововском борбом око кључних ресора, као одређеног ресурса или плена, по свој прилици биће настављена слична логика намиривања и на унутрашњем плану. Већ виђено у окружењу.
“Правићете ви мене од блата”, поручио је Слободан Милошевић, одлазећи на историјску рехабилитацију преко ЦЗ -а до Хага.
И место њега је, на таласу незадовољаста и гомиле новца са запада, дошао нејаки и необавештени Урош, окружен гомилом клептомана, чија је заједничка идеологија била похара Србије. Опомињем, не упирем прстом ни у кога. Свестан сам да је у Црној Гори и овако прагматизованој, питање власти ствар престижа. Један дан министар – читав живот – министар. Забринут сам да неко оспорава кључне ресоре српским лидерима. Шта то значи, српски гласови без српских главара? Покрет који је благословила српска црква, подржала и српска држава, добио је највише гласова, упркос прирепцима попут борбеног Медојевића и његових неколико неспорних сабораца против режима.
Дакле, распоред гласова је следећи: Црногорци су гласали за ДПС и коалиције “Мир је наша нација” и “Црно на бијело”.
Ако се изузме и овог пута евидентна крађа гласова Дрпса, јасно је да су српски бирачи однели апсолутну победу. Е сада би неко (надам се да Здравко Кривокапић као човек неукаљаног образа али и политичког неискуства не припада том табору) да са српским гласовима, формира владу без Срба. Или, пак, да Србе сведе на декоративну форму, удељујући им мање значајне ресоре, попут екологије, непостојеће пољопривреде, одрживог развоја, пропалог туризма, упокојене привреде…
Мишо Вујовић/ИН4С