Моралесов повратак на мала врата

Нови боливијски председник је Луис Арсе, који је у некадашњој социјалистичкој влади био министар економије и финансија

Ево Моралес (архивска фотографија

Годину дана након што је свргнут и изгнан, Ево Моралес се посредно враћа на сцену, јер је његов страначки саборац изабран за новог председника Боливије.

Иако се још чекају званични резултати, све указује на то да је кандидат Покрета ка социјализму Луис Арсе звани Лучо (57) победио. Светски медији наводе да је ово порука гласача десничарима који су прошле јесени отерали Моралеса и владали годину дана, а да нису добили мандат на изборима.

Арсе, министар економије и финансија у некадашњој Моралесовој влади, добио је више од 50 одсто гласова, далеко више од некадашњег шефа државе, центристе Карлоса Месе, и десничарског кандидата Луиса Камача.

„Вратили смо демократију и наду. Створићемо владу националног јединства”, изјавио је Арсе, шаљући помирљиве поруке да ће његов кабинет владати у име свих грађана, преноси АП.

И поред страхова да ће избити сукоби, гласање је протекло без инцидената, па се оцењује да је Боливија положила један од тежих демократских испита. Провизорне десничарске власти извеле су на улице 10.000 војника тврдећи да армија чува грађане од немира, али су социјалисти упозоравали да је то застрашивање неистомишљеника, посебно после изјаве министра одбране да војска неће дозволити „повратак диктатора”.

Била је то алузија на Моралеса, који је позивао подржаваоце да не наседају на провокације. Из егзила у Аргентини оценио је да су Боливијци „поново добили отаџбину”. Њему није било дозвољено да се кандидује пошто су га десничарске власти оптужиле за тероризам.

Изгубио је власт прошле јесени, после избора за које је конзервативна опозиција тврдила да су покрадени и да је он незаконито прогласио четврти узастопни мандат. Уследиле су демонстрације, а Моралес је побегао из земље схвативши да му је војска окренула леђа. Из иностранства је поручивао да је против њега извршен државни удар, са чим су се слагали и његови гласачи.

На његово место привремено је дошла десничарска сенаторка Жанин Ањез, која је годину дана била шефица државе и владе иако није била изабрана на ту функцију. Двапут је одлагала изборе тврдећи да их је немогуће одржати током епидемије, али су у Покрету за социјализам истицали да привремене власти не желе да сазову изборе јер су анкете давале предност Арсеу.

Жанин Ањез је признала победу политичког противника, што се узима као знак да конзервативци неће ометати повратак социјалиста на власт.

Она је представница најбогатијег дела становништва европског порекла, које никад није подржавало Моралеса иако је приватан бизнис несметано функционисао за време његове владе. Као што су конзервативни гласачи оптуживали Моралесову владу да је покушавала да насиљем угуши бунт после прошлогодишњих избора, тако су и симпатизери социјалиста оптуживали нове десничарске власти да су насилно сузбијале демонстрације Моралесових присталица.

Као први боливијски председник из редова аутохтоног становништва и лидер који је водио издашну социјалну политику и остваривао економски раст, Моралес је годинама уживао широку подршку.

Почео је да губи популарност због корупционашких скандала и оптужби за ауторитарни стил владања, као и због тога што се, противно закону, кандидовао за четврти мандат. Кључна особа у његовој влади био је Арсе, који је као министар знатно смањио сиромаштво. Он се у кампањи делимично дистанцирао од некадашњег лидера, тврдећи да је овај погрешио кад се кандидовао за четврти мандат и да неће ући у нову социјалистичку владу.

Моралес је прешао пут од пастира који је чувао ламе, преко узгајивача коке, до једног од лидера латиноамеричког левичарског бума. Како су конзервативци последњих година побеђивали на изборима, од такозваног пинк таласа није много остало, али би Арсеова победа могла да левици пружи нови подстицај, пише „Паис”.

Левичари су се прошле године вратили на власт и у Аргентини. Прилика за левичаре је и чињеница да Уједињене нације процењују да ће се услед економске кризе неједнакост у региону који је увелико симбол класних разлика повећати за 37 одсто.

Политика