Лидери побједничких коалиција морали би потписати макар још један споразум – да се забрани пописивање и бројање било које врсте све док се ДПС не врати у Владу? Уосталом, направити и објелоданити један општи Споразум са lex spcialis снагом гдје ћемо лијепо да се извинимо ДПС-у што смо их побиједили и развластили, и то на њиховим бројању и под најсрамнијим правилима, или да их, аллтернативно, замолимо да шкакљиве ствари попут пребројавања: људи, њихових адреса, занимања, увјерења, у међувремену воде они?
Поједине НВО и политичке партије које су пристајале на свако ДПС бројање сада вјерују да би пребројавање по националности, језику или вјерској припадности, могло посвађати Црну Гору? До сада није, али од сада извјесно би? До сада је узгајана национална равнотежа и разумијевање, а пркупљање података чињено је искључиво у статистичке сврхе?
Дакле, људи и даље могу бити шта год желе само да не желе погрешно? Цијели народи и језичке заједнице могу бити и даље понижавани и протјеривани али да не галамимо?
Деценијама се у властитој држави боримо за минимум достојанства. Ми и наша дјеца носимо на челу печат једне лоповске стигме коју су засијали политички преваранти. Као кужну су посматрали нашу дјецу која би у школама тражила да им се изда ћирилично свједочанство, која би тражила да уче азбуку од тридесет слова, или се побунила ако би професор намјерно заборавио да се наставни предмет не зове црногорски, него црногорски-српски, бошњачки, хрватски.
Кога је било брига што дуже од деценију и по ни у једној управи Главног града, ни на једној од кључних позиција, није било ни једне Српкиње или Србина? Кога је било брига што у одлазећој влади није било мјеста ни за једну „српску главу“ од укупно 28,7% колико нас је било по последњем бројању „гајгер-миловог“ бројача? Кога је било брига што је дискриминација према једном народу истријебила Српкиње и Србе из тужилаштва и судства, са свих одговорних функција у школству и здравству?
Намјештени деценијама на поменути бројач јавни дјелатници се плаше сваког поштеног бројања. И умјесто да неслободу, намјештање, уцјене и притиске гурнемо за сва времена у Гајгеров сливник, ми се данас бавимо темом пописа и сумњом може ли ико изузев бивше власти бројати „прецизно и поштено“?
Застрашујуће је колико појединци немају никаквог јавног стида.
А како су бројали свједоче сви ужасни збирови и ненаплативе разлике испод којих тек треба подвући црту.
Свим сумњичавим НВО треба обезбиједити да прате попис становништва директно. Дозволити им увид у цијели процес који је за нас био и остао тајна. Увјерити их да нова власт неће нипошто красти идентитете грађана и прилагођавати их дневној политичкој идеологији.
Надам се да нико неће тражити од нас да на мјесто шефице Управе за статистику у сврху поштеног пописивања поставимо одлазећу директорку Плантажа Верицу Мараш?
На минулим изборима грађани су бирали нову владу, нову политику и нови живот. Многи би, ипак, вољели да све, па и бројање, остане исто, да сачувамо давно баждарене рачунаљке и бројаче и правимо се мртви док ДПС не оживи.
Горан Даниловић/ИН4С