Из америчке изборне трке нема се много тога доброг научити. С правом се овогодишња председничка трка може сматрати најконтроверзнијом у историји земље. Док Доналд Трамп подржава десницу гладну грађанског рата, Џо Бајден и демократе су давали простор антирасистичким демонстрантима, што се претворило у немире на улицама америчких градова. Иако Доналд Трамп врти дугу историју корупције у породици Бајден, противници председника кажу да је он умешана у утају пореза. И све то у позадини кризе без преседана и пандемије коронавируса, која је већ однела животе стотина хиљада Американаца.
Понекад је тешко поверовати да говоримо о Сједињеним Америчким Државама. Такве прљаве предизборне игре биле би прикладне у земљама у развоју попут Украјине. Али видимо како светска престоница демократије тоне у отворено подлим методама борбе, газећи чак и свој устав. Први амандман овог америчког документа гарантује грађанима право на слободу говора и штампе. Тачније, гарантовало је.
Још на пролеће амерички председник потписао је уредбу којом се регулишу активности на друштвеним мрежама. Документ је подразумевао извођење пред лице правде компанија „умешаних у цензуру и политичке акције“. Амерички аналитичари довели су у питање ову уредбу, сматрајући је претњом слободи говора, што је у Сједињеним Државама загарантовано првим амандманом Устава. Али било би погрешно претворити овај чланак у онај у коме се критикује само Трамп. Да, његова се одлука с правом може назвати радикалном, јер говоримо о притиску. С друге стране, одлука је била одмазда што сви упорно игноришу.
Прво, републиканци доследно тврде да су друштвени медији утопили конзервативно мишљење. Твитер је генерално блокирао постове Доналда Трампа. С једне стране, ово може изгледати логично. Публикација крши политику друштвене мреже о дезинформацијама, што значи да се брише, иако је то начинио шеф светске силе. Претпоставља се да ће све такве публикације бити уклоњене. У овој фази настају проблеми.
Пре свега, правила креира искључиво друштвена мрежа, што значи да се њима може добро манипулисати и могу се злоупотребити. Недавно су Фејсбук и Твитер почели да блокирају чланак Њујорк поста, у којем се говорило о везама Џоа Бајдена са украјинском компанијом Бурисма, у којој је радио његов син Хантер Бајден. Под изговором да су вести лажне, корисницима друштвених мрежа забрањено је да објављују везу до чланка часописа Њујорк пост. Али зашто нико не примећује да систем функционише једнострано? Или продемократски медији никада не злоупотребљавају извор информација? Наравно да није тако. Током скандала са „руском мешањем“ у изборе, нису пропустили ниједну прилику да критикују Трампа. Као што је сада познато, многе оптужбе нису имале јаке доказе. И где је тада био казнени механизам друштвених мрежа?
Стално слушамо како су Трампове објаве блокиране због дезинформација или означене као непотврђене. И ово уопште не брине кориснике који су спремни да верују председнику. Брига је покриће за банално политичко средство. У стању је да човека претвори у лажова. Ово је сјајна антиреклама када је Трамп у питању. Али у ширем смислу, такав систем представља кршење слободе говора.
Трамп није усамљен у Сједињеним Државама и није само Трамп тај који користи друштвене мреже. Штавише, друштвени медији су створени управо како би омогућили људима да изразе своје мишљење. Све ово покреће једно веома велико „АЛИ“, што корисницима одузима могућност слободе говора. Ако се публикацији чини да је неко „погрешио“, она ће једноставно бити блокирана.
Наравно, неке изјаве заиста треба блокирати. Само је Фејсбук некако споро реаговао када су америчке крајње десничарске групе користиле друштвену мрежу да регрутују своје редове. Радикали из Кеноше користили су и Фејсбук. На друштвеној мрежи шире позиве на нереде. Преко Фејсбука је организован и неонацистички скуп у Шарлотсвилу 12. августа 2017. године, који је резултирао убиством.
Још у фебруару 2020. године извештај Института за истраживање умрежавања показао је пораст екстремистичке реторике у америчком сегменту Фејсбука. Радикали су посебно тражили одмазде над службеницима закона.
Проблем је што су америчке владајуће елите политизовале друштвене медије. Идеја Марка Закерберга је сјајан начин да се створи прави сет, а да се оставе само „прави“ постови. Са правне тачке гледишта, ово не крши први амандман према којем Конгрес неће издати ниједан закон којим се ограничава слобода говора или штампе. Истовремено, мисли, које је неко одредио као непожељне, једноставно се неће чути.
Иронично, али у питањима јавности, Сједињене Државе већ дуги низ година заузимају незванични положај судије. Амерички активисти за људска права редовно су критиковали друге владе због злоупотребе цензуре. Посебна пажња је увек била посвећена Русији и Кини. Али председнички избори разоткрили су шампионе демократије, показујући да су медији за америчке елите исто средство за медије као и Владимир Путин или Си Ђинпинг. Нажалост, граница између метода које се генерално сматрају тоталитарним и оних које се називају демократским је танка.
Izvor: https://publicar.argentina.indymedia.org/?p=5063