Говор гонитеља

Перовић па још научник приде Мишко на својој неовисној телевизији гдје је по сопственим ријечима регрутовао „независне, своје новинаре“, засјевши ко прави домаћин, између осталог онако успут помену се и „мрачног Царевића.“

Комненић независни перовићев новинар Петар на овај помрачени речник, дабоме, само је – гласно оћутао. Ваљда се досад навикло и на то да се Срби не називају само и једино ретро, трозубим гусларима који тукну на брљу…

Не, горепоменути научник и посједник тзв. крупног капитала сада у Цркви препознаје реалну опасност заговарајући идеју да смо потекли од мајмуна, у међувремену се ето усправили и најзад почели мозгати о разломцима па све тако до имагинарног броја…

Загађивање и токсикација јавног простора путем јавно избулажњене ријечи, нипошто није нешто страно ни извјесном застрањеном Ђоновић Ранку, који гостујући Неђеља у петак, појасни како је Вучић из Београда ономад „мршнуо“ Митрополита! Додајући нешто касније како је макар он тако доживио Вучићево обраћање Амфилохију.

На јавном, дакле, јадном и медијски јаловом сервису, Шербо прогнозира предстојећи попис (у стилу Шофра!), понављајући да би за Црну Гору било равно трагедији ако Црногорци не буду доминантна већина.

Свака фрустрација, неоствареност па и помраченост, сваког другог пролупалог и духовно препријеченог новоцрногорца, свој трансфер и отпуштање налази у – отвореном попљувавању свег српског које је, иначе, јавно забрањено и доживљено као нешто за сваку могућу осуду.

Ако још докучујемо да култура служи да у нама спаси оно преостало од људског, бива по себи јасно да без српског судјеловања у јавном (су)животу, осуђени на ову поменуту „културу“, не чуди да колективно помрачујемо и глупост грлимо као једину, мајмунску судбину.

Све друго било би равно чуду, а лудо је у тако нешто вјеровати, чак и ако сте као Мишко П. капиталист & математичар…

Ови назови индепендисти остају истинска пријетња суверености… Тај, дакле, мемљиви мрак ушлајфован у рефрен чија радикална тобоже реформа јесте све осим нечег убједљивог. И обећавајућег што заиста има будућност.

То је, дакле, била и остала једна идеологија инфицирана имагинарном мржњом заробљеном у најмањем замисливом простору дјеловања.

Сибин/ИН4С