Перовић па још научник приде Мишко на својој неовисној телевизији гдје је по сопственим ријечима регрутовао „независне, своје новинаре“, засјевши ко прави домаћин, између осталог онако успут помену се и „мрачног Царевића.“
Комненић независни перовићев новинар Петар на овај помрачени речник, дабоме, само је – гласно оћутао. Ваљда се досад навикло и на то да се Срби не називају само и једино ретро, трозубим гусларима који тукну на брљу…
Не, горепоменути научник и посједник тзв. крупног капитала сада у Цркви препознаје реалну опасност заговарајући идеју да смо потекли од мајмуна, у међувремену се ето усправили и најзад почели мозгати о разломцима па све тако до имагинарног броја…
Загађивање и токсикација јавног простора путем јавно избулажњене ријечи, нипошто није нешто страно ни извјесном застрањеном Ђоновић Ранку, који гостујући Неђеља у петак, појасни како је Вучић из Београда ономад „мршнуо“ Митрополита! Додајући нешто касније како је макар он тако доживио Вучићево обраћање Амфилохију.
На јавном, дакле, јадном и медијски јаловом сервису, Шербо прогнозира предстојећи попис (у стилу Шофра!), понављајући да би за Црну Гору било равно трагедији ако Црногорци не буду доминантна већина.
Свака фрустрација, неоствареност па и помраченост, сваког другог пролупалог и духовно препријеченог новоцрногорца, свој трансфер и отпуштање налази у – отвореном попљувавању свег српског које је, иначе, јавно забрањено и доживљено као нешто за сваку могућу осуду.
Ако још докучујемо да култура служи да у нама спаси оно преостало од људског, бива по себи јасно да без српског судјеловања у јавном (су)животу, осуђени на ову поменуту „културу“, не чуди да колективно помрачујемо и глупост грлимо као једину, мајмунску судбину.
Све друго било би равно чуду, а лудо је у тако нешто вјеровати, чак и ако сте као Мишко П. капиталист & математичар…
Ови назови индепендисти остају истинска пријетња суверености… Тај, дакле, мемљиви мрак ушлајфован у рефрен чија радикална тобоже реформа јесте све осим нечег убједљивог. И обећавајућег што заиста има будућност.
То је, дакле, била и остала једна идеологија инфицирана имагинарном мржњом заробљеном у најмањем замисливом простору дјеловања.
Сибин/ИН4С