Азербејџански председник Илхам Алијев сматра да је активност Минске групе ОЕБС-а била усмерена на „замрзавање“ карабашког конфликта, а не на његово решавање.
„Минска група генерално није показала никакву активност као група земаља, јер су копредседавајући ставили монопол на ту активност. Видимо до чега је то довело. За 28 година нема никаквог напретка, никаквих резултата, само обећања и бирократске процедуре. Данас нам се, у суштини, чини да је делатност копредседавајућих била усмерена на замрзавање сукоба, а не на његово решавање“, рекао је азербејџански председник у интервјуу за италијанску телевизију „Раи-1“.
Алијев је у понедељак рекао да је Азербејџан више пута током састанака са копредседницима Минске групе ОЕБС-а захтевао да се уведу санкције Јерменији због вршења притиска на Јереван у решавању питања сукоба у Карабаху.
Сукоб у Карабаху
Борбе на контакт линији у Карабаху почеле су 27. септембра. Баку и Јереван међусобно се оптужују за избијање сукоба. У Јерменији је објављено ратно стање и општа мобилизација. У Азербејџану је уведен полицијски час и делимична мобилизација.
У Москви су 9. октобра одржани преговори министара спољних послова Јерменије и Азербејџана који су трајали више од десет сати и завршени усвајањем споразума о прекиду ватре од поднева 10. октобра у хуманитарне сврхе ради размене ратних заробљеника и других притворених особа и тела мртвих. Међутим, истог дана стране су почеле да се међусобно оптужују за кршење примирја.
Други покушај организовања хуманитарног прекида ватре учињен је у ноћи између 17. и 18. октобра, али већ неколико сати након што је примирје ступило на снагу, Јерменија и Азербејџан међусобно су почели да се оптужују да га друга страна није испоштовала.
Амерички Стејт департмент објавио је у недељу заједничко саопштење министара спољних послова Јерменије и Азербејџана, Зограба Мнацакањана и Џејхуна Бајрамова о хуманитарном примирју од пет сати по средњоевропском времену.
Спутњик