„Трампова влада је киднаповала децу”, „Да ли ће се Америка распасти?”, „Ако Трамп победи, уништиће демократију какву познајемо”, „Сједињене Државе: на ивици амбиса”, „Време је да се бира између републике и аутократије”, „Мислите да Америка не може да постане дистопијска полицијска држава?”, „Може ли Бајден да спаси планету?” Ово су само неки од наслова у финишу америчких председничких избора који би требало да застраше бираче – ако понови победи Трамп, следи катаклизма. Демократе, најутицајније редакције и либерални интелектуалци толико претерују да су новембарске изборе између Трампа и демократског кандидата Џоа Бајдена представили као питање живота и смрти. Кад су емоције исувише снажне, стварност је обично замућена.
Амерички председник Доналд Трамп рачуна на други мандат у Белој кући
ОПОЗВАНИ АУТОКРАТА: Много је разлога да се критикује Трамп, али су Демократска странка и њој наклоњени медији пречесто бирали да га нападају тамо где за то има најмање разлога. Зато што знају да је реч „аутократа” пуна емотивног набоја, Трампови политички противници инсистирају на његовом „ауторитаризму”. То је испадало прилично комично. Док оптужује шефа Беле куће да је увео диктатуру, Демократска странка влада у доњем дому Конгреса, где редовно обара председникове предлоге и законе. Трамп је „диктатор” који је дозволио да демократе против њега поведу поступак за смену и у Представничком дому изгласају његов опозив – „импичмент”. Опозван је, али не и осуђен и склоњен са функције захваљујући Сенату, где влада републиканска већина, која га подржава, не из страха, већ зато што мисли да и њој то иде у прилог код бирача. Против њега је вођена и истрага специјалног тужилаштва. Судови су често блокирали његове уредбе. Готово да не постоји ниједан угледни амерички медиј који свакодневно не пише све најгоре о њему. Чак и да је то желео, Трамп није урушио америчку демократију, поделу власти, систем и институције. Америка је остала најјача светска сила и најбогатија земља на планети. НАТО је опстао, није почео трећи светски рат, нити је бачена нуклеарна бомба, па Бајден нема од чега да „спасава планету”.
ПОРЕМЕЋАЈ СВЕСТИ: Ако узмете за озбиљно све што се пише и изговара о Трампу, помислићете да је шеф Беле куће лично крив за настанак расизма у Америци, полицијско усмрћивање Афроамериканаца, вирус корона, сукоб са Северном Корејом, Ираном, Венецуелом, али и са савезницима, као и да од њега почињу амерички проблеми с имиграцијом и загађењем ваздуха. Чак се и неповољна временска прогноза некако повезивала с њим. Од сваког Трамповог твита правила се „кубанска криза”, као да је текст од 140 знакова раван опасности од нуклеарне бомбе. И то је стратегија Демократске странке – да заснује кампању на хиперболама. Ако сва зла овог света свале на Трампа, решење је једноставно – гласајте за Бајдена и све ће опет бити у реду. Уклоните узрок и решили сте све своје проблеме. Циљ је био да се и они који иначе не гласају појаве на биралиштима 3. новембра, али су неки платили превисоку цену постајући готово опседнути Трампом. Поједини конзервативни аналитичари пишу да је тај део популације развио „хистерично понашање” које се може упоредити још једино с трансом у који су људи падали због „Битлса”, с тим што је битлсоманија била заснована на обожавању, а трампоманија на мржњи.
СУНЦЕ И ДАЉЕ ИЗЛАЗИ НА ИСТОКУ: Кад је политички некоректан њујоршки милијардер пре четири године победио Хилари Клинтон, либерална елита је била запрепашћена. Садашње преувеличавање Трамповог утицаја значи да се ни последње четири године није напредовало у разумевању његових бирача. У поремећају свести једног дела јавности, Трамп је Хитлер, али у реалности, нити је америчка демократија угрожена, нити је Бајден покрет отпора, већ политичар који се бори за власт. И кад буде дошао други председник, у Америци ће раса остати важна, полицајци ће бити лаки на обарачу приликом сусрета с осумњиченим Афроамериканцима, Вашингтон више неће хтети да финансира европску одбрану, а Волстрит ће бити мотор економских разлика. Унутрашњост Америке ће и даље тражити да им се послови не извозе у Кину и Мексико. Добар део белаца и даље ће захтевати да се смањи имиграција. И даље ће мислити да су постали странци у сопственој земљи и да су мањине добиле исувише права. Милиони тих људи остаће наоружани јер и није Трамп тај који им је ставио пушке у руке. На прошлим изборима, за актуелног америчког лидера гласало је скоро 63 милиона гласача. Иако их је Хилари Клинтон назвала „вредним презира”, а Бајден „лошим људима”, они неће никуд отићи ни кад оде Трамп. И зато се следећег месеца не одржавају Избори, већ само још једни избори. Нити су поделе у америчком друштву почеле с Трампом, нити ће се с њим завршити. Још су му и поласкали.
Јелена Стевановић/Политика