Позиви Албанцима и Бошњацима да гласају за демократског кандидата у извесном смислу представљају и „регионални” одговор и парирање позивању српске заједнице у САД да гласа за републиканског кандидата.
После појаве и другог „Бајденовог документа” о БиХ, који такође није демантован, отклања се свака сумња у аутентичност овог и претходног „документа” о Албанији и „Косову”, произведеног и пласираног по истом обрасцу у изборном штабу председничког кандидата демократа. Реч је просто о посебној методологији обраћања изборног штаба за последњи тренутак, две недеље пред изборе, мањим етнополитичким заједницама у просторима са стратешким интересима САД, какве у овом случају представљају Албанци и Бошњаци на Балкану, простору који јесте у геостратешком мозаику САД, са сучељеним интересима с Кином и Русијом. Овакво обраћање је у неку руку примерено кад су кандидат и изборни штаб преокупирани важнијим изборним питањима, што не значи да „документа” и њихове поруке не треба узимати за озбиљне, напротив.
Генерално, „Бајденови документи” шаљу три веома важне поруке: прво – избор питања КиМ и БиХ најављује јаче ангажовање Бајденове администрације на решавању та преостала два од три (македонско питање се после политичких промена и уласка СМ у НАТО сматра затвореним) геополитичка питања важна за Запад у региону ради његовог коначног укључења у трансатлантску заједницу заокружењем евроатлантских интеграција; друго – дисконтинуитет с политиком администрације још актуелног председника Трампа на теме КиМ и БиХ; треће – пуну подршку албанској и бошњачкој страни као елементима стратешке интересне оријентације САД на нашим просторима.
Сами „документи” су позиви Албанцима и Бошњацима да гласају за демократског кандидата, и то у извесном смислу представља и „регионални” одговор и парирање позивању српске заједнице у САД да гласа за републиканског кандидата. Међутим, садржај и поруке у позивима који представљају образложење и мотив за подршку избору господина Бајдена, заслужују посебну пажњу. У оба случаја у образложењу позива уз подршку се идентификују кључни елементи политичких питања која обе заједнице смештају у своје стратешкополитичке основе деловања у региону и нарочито према Србији и односима с њом. У том смислу, у албанском „документу” доминира опредељење за албански фактор у стратешком погледу. Подвучено је питање КиМ као кључно, са три за албанску страну суштинске стратешке подршке: потврди државности „Косова”; помоћи да добије визну либерализацију која је главни захтев Приштине ЕУ у контексту евроинтеграција; уважавању тезе да је Србија агресор, а „Косово” жртва, са свим могућим политичким и другим последицама таквог приступа. У бошњачком „документу” реафирмише се у пуном смислу политика према БиХ претходних администрација демократских председника Клинтона и Обаме, у којима је демократски кандидат, господин Бајден играо кључну улогу у дефинисању и реализацији тих политика. Тежиште је на основама политике САД из краја деведесетих година прошлог века, с оценама и ставовима који реафирмишу подршку бошњачкој страни и полазну основу о српској улози и кривици за догађаје и одговорност за последице (агресија, геноцид, итд.), као и пројекцијом БиХ према евроатлантским интеграцијама (федерализација БиХ и др.).
Поред изнетих специфичности „Бајденових докумената” и порука из њих Албанцима и Бошњацима и осталима у региону, они недвосмислено потврђују процену да ће администрација господина Бајдена, уколико добије изборе, свакако ићи у ревизију спољне политике администрације актуелног председника Трампа непосредно у региону и, у вези с њим, у погледу односа с ЕУ (враћање на пун партнерски однос) и даље стратегије НАТО-а (враћање приоритета у политици проширења). Зато се кроз „документе” индиректно обнавља евроатлантизам као стратешка опција за регион и значај проширења НАТО-а без резерви, како кроз избор, у овом случају, два важна (КиМ и БиХ) преостала нерешена регионална питања с аспекта западних геополитичких интереса, тако и кроз јасну поруку да се регион сматра западном сфером интереса у контексту текућих глобалних сучељавања (Кина, Русија).
Кад је реч о Србији, „Бајденови документи” су несумњив путоказ могућег развоја око КиМ и региона, с којим треба рачунати уколико господин Бајден добије изборе. Тежиште би било на решавању КиМ уз пун замах, а међусобно признање као коначно решење на основу обједињеног става Вашингтона и Брисела, уз појачану динамику реализације. Ово због тога што би решавањем КиМ на тој основи реализација других геополитичких циљева била, уверен сам, знатно једноставнија у правцу интереса трансатлантске заједнице.
Др.Зоран Миливојевић/Политика