Ноћ се замонашила,а тихо појање андјела прати душу на путу у царство небеско. Кандила о небо окачена шире мирис тамјана док се дан боји у црно. Родитељу, како да се опростим од тебе кад су ријечи незграпне алатке, превише тупе за танану људску душу?!
Научио си нас најмилијем звуку, звуку звона са храмова које си из пепела подизао , научио си нас најмилијем мирису, мирису тамјана којим си пунио храмове и душе вјерујућег народа.Научио си нас да на иконама прочитамо све, наше трајања, наше посртање, наше сабирање и наше васкрсење. Научио си нас да је календар збирка свијетлих јутара, књига пуна наде и отвореног пута, пута до Бога и Божје љубави.
Својом светачком руком свима си нам исписао крштеницу, ону која се не хаба, јер се у срцу носи.
Недостајаће нам твоја безгранична љубав да нас штити, твој прекор и опомена да нас врате на пут Божје љубави, дубоки и свеобухватни мир док твоје ријечи одзвањају, а вјерни народ се, као море, окупља око своје стијене.
Чувај нас Ђедо, јер си у свакој капи наше крви жив, чувај нас вољени пастиру наш и моли Бога за нас грешне!
Милорад Бојовић, адвокат, дугогодишњи координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске/ИН4С