За разлику од Републике Српске, која безрезервно прихвата Дејтонски споразум и само тражи да се Устав БиХ спроводи онако како је написан, доминанта бошњачка странка СДА никада није прихватила дејтонски компромис, истиче се у другом поглављу 24. извештаја који је Република Српска упутила Савету безбедности УН.
У овом делу извештаја наводи се да је одбијање СДА да прихвати Дејтон доказано много пута, између осталог и декларацијом од 14. септембра 2019. године у којој отворено позива на потпуно укидање дејтонске структуре.
„Позив СДА за “регионализираном државом” под именом Република Босна и Херцеговина са три нивоа власти: државни, регионални и локални`, наравно, није ништа друго него позив на укидање Републике Српске и Федерацији БиХ – које су круцијални елемент уставног оквира која спречава доминацију једне етничке групе у БиХ – као и кантона у ФБиХ, који су есенцијални у обезбеђивању гласа Хрвата у управи”, наводи се у извештају који се односи на период мај-октобар.
У другом поглављу наглашено је да је “Република Босна и Херцеговина” била унитарни режим под доминацијом Бошњака, те да је, као и Република Српска, била страна споразума који чине Дејтонски споразум, укључујући Устав БиХ.
Устав БиХ, наводи се даљу у извештају, ставио је ван снаге Устав Републике Босне и Херцеговине и јасно рекао да се земља зове “Босна и Херцеговина”.
„Позив СДА на оживљавање “Републике Босне и Херцеговине”, дакле, јасно говори да ова странка жели да укине Устав БиХ, који је есенцијални елемент Дејтонског споразума“ – додаје се у извештају.
Управо темељ Дејтонског споразума, додаје се у тексту, представља равнотежу интереса која је успостављена ради мира у БиХ, коју одражава двоентитетско конфедерално уређење и консоцијативна управа легитимних представника три конститутивна народа и осталих.
„Важно је не само да Срби и Хрвати буду бирани на различите функције, него спречити бошњачку већину да их упорно прегласава у институцијама власти БиХ и ФБиХ. Ово је нарочито истакнуто питање када је реч о Парламенту и Влади ФБиХ“ – напомиње се у извештају Савету Безбедности.
У другом поглављу се наводи и да лидер СДА Бакир Изетбеговић често наглашава да се “мањини” /Хрватима/ не сме дозволити да блокирају вољу већинских Бошњака, те се додаје да се у октобру 2020. Изетбеговић, говорећи о Хрватима у Федералном парламенту, успротивио, како је рекао, “доминацији мањине над већином”.
„Ови ставови којима се одбијају уставни механизми заштите других конститутивних народа у потпуности су супротни темељима консоцијативне демократије, противрече самим принципима договореним у Дејтону, а могући су само због уплитања високог представника и незаконито наметање измена на ентитетске уставе“ – појашњено је у тексту.
Неки кругови, додаје се у извештају, који се залажу за укидање уставног поретка БиХ позивају на “грађанску” БиХ без механизама заштите конститутивних народа.
„Реч “грађански” овде би требало да укаже на превазилажење етничких подела у БиХ. Међутим, у стварности ова реч је параван за бошњачки национализам. Пошто су Бошњаци најбројнији конститутивни народ, а према подацима из последњег пописа чине већину становништва БиХ, позив на `грађанску` БиХ представља позива на државу којом владају Бошњаци за Бошњаке”, наводи се у извештају.
У другом поглављу се објашњава да један разлог из ког је политика у другом ентитету, ФБиХ, у кризи јесте избор Жељка Комшића на место “хрватског” члана Председништва БиХ 2018. године.
Комшић, који је изабран готово искључиво бошњачким гласовима, номинално је хрватски политичар који се залаже за политички програм СДА и Бошњака, а готово да не ужива никакву подршку међу Хрватима.
„Бошњачки политичари маргинализовали су хрватске гласаче тако што су подстицали Бошњаке да гласају за Комшића уместо за кандидата за бошњачко место у Председништву. Ова манипулативна тактика дала је Бошњацима два места у Председништву, а Хрватима ниједно“ – наглашено је у извештају.
У тексту се истиче да су измене изборног закона неопходне да би се спречило да један народ другом народу бира представника у Председништву БиХ, Дому народа БиХ и Федералном дому народа.
У извештају се подсећа да је у септембру лидер СДА изричито запретио да ће “разбити све механизме” уведене Дејтоном којима се штите конститутивни народи и од БиХ “направити нормалну државу”.
„СДА упорно одбија да прихвати да БиХ није Дејтонски споразум учинио јединственим политичким субјектом, него је Дејтонски споразум само уважио јединственост њене историје и увео механизме заштите на основу уважавања легитимних права конститутивних народа БиХ да би се избегла управо хегемонија коју СДА тражи“ – наглашава се у овом документу.
На следећим општим изборима, додаје се у извјештају, бошњачке странке желе да изаберу шест од 17 хрватских чланова Дома народа ФБиХ, што би бошњачким странкама омогућило да изаберу два од пет хрватских чланова Дома народа БиХ.
На тај начин, Хрвати би били маргинализовани и на нивоу ФБиХ и на нивоу БиХ.
„Не задовољавајући се тиме да манипулише само гласањем у БиХ, СДА кује заверу да узурпира и изманипулише сам механизам изборних процеса у БиХ. У марту 2020. године, СДА је незаконито преузела контролу над Централном изборном комисијом /ЦИК/ и све од тада је злоупотребљава у политичке сврхе“ – наводи се у другом поглављу.
Извештај подсећа да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, на челу са СДА и ДФ-ом Жељка Комшића, сменио два од седам чланова ЦИК-а и на њихово место довео своје кандидате, а истовремено поново именовао два члана из редова СДА.
„Уместо стручњака за изборно право, два именована српска члана именовала су политичке личности из опозиционих странака из Републике Српске. Овим незаконитим потезом прекршена су пословничка правила за избор чланова ЦИК-а, зато што законом утврђен поступак јавног конкурса за избор чланова никада није спроведен“ – додаје се у извештају.
У извештају се наводи да откада је преузела контролу над ЦИК-ом, СДА злоупотребљава комисију у политичке сврхе.
„С обзиром на огромне напоре и средства која је међународна заједница уложила у потписивање Дејтонског споразума пре 25 година, необјашњиво је да се сада не улаже већи труд у поштовање дејтонских принципа и спречавање њиховог извргавања, деградације и директног одбацивања незаконитом тактиком СДА, чак и када је та тактика у толикој мери незаконита и нечувена да подрива и саму одрживост земље“ – закључено је у другом поглављу извештаја упућеног Савету безбедности, преноси Срна.
РТРС