Религија и демократија у Црној Гори

Oснивачи ЕУ, премијер Немачке Конрад Аденауер, премијер Италије Алчиде де Гаспери и главни у тројци, француски министар Роберт Шуман, после сваке важне одлуке увече су одлазили у цркву и дочекивали јутро у молитви Христу да им помогне у остварењу политичког договора.


Преговори о формирању нове владе Црне Горе одржани у манастиру Острог, исто као и прослава формирања нове општинске власти у Будви, када су општинске просторије освештали свештеници СПЦ, изазвали су бурне реакције губитничких странака.

Све то отворило је озбиљна питања у вези с политичком теоријом и праксом демократије у Црној Гори. Дилеме изазване тим поводом показале су озбиљан недостатак чак и минималних знања о савременој плуралистичкој демократији, којој, барем номинално, Ђукановићева партија тежи. По мишљењу свих њих, овакве активности су недопустиве.

Те чињенице јасно показују да они на религију гледају стаљинистичким очима, што је њихов идеолошки извор, а не очима којима религију гледају ЕУ и САД, земље чијим се примерима наводно инспиришу и желе да им се придруже.

Ситуација у вези с демократијом и религијом у поменутим земљама је следећа. Од настанка ових политичких демократија однос према религији био је тројак. Први је био амерички. Овај пример, који важи и данас, смртни је непријатељ улоге религије у демократији на начин на који је види Ђукановић.

САД су од свог настанка биле, фигуративно речено, федерација верских заједница у циљу стварања демократије која је без остатка хришћанска. Религија је, по очевима оснивачима САД, била камен темељац демократије и без хришћанства та демократија не би била крња, него немогућа. Џон Адамс, један од очева оснивача САД, казао је: „Наш устав је створен само за моралне и религиозне људе. Он је апсолутно непримењив за било коју другу групацију.”

Да би Адамсове речи допре до сваког ува, амерички конгрес је 1956. изгласао да службени мото САД буде „Ми верујемо у Бога”. Од тада на сваком долару стоји великим словима овај натпис, тако да га сваки Американац сваког дана гледа више пута. Тиме је Конгрес поручио свету: Ми смо хришћанска демократија. Баптистички пастор Џими Картер је као председник Америке говорио да се он 25 пута дневно моли Богу.

Други, супротни модел савремене демократије настао је у француској буржоаској револуцији. За разлику од америчког, био је антирелигиознији од било којег познатог облика политичке организације. Гори по религију него режим Енвера Хоџе.

Али све је то трајало врло кратко. Кад су схватили да огромна већина становништва не може да замисли живот без религије, дошла је директива: „Враћај Бога, јер обичан народ без религије постаје звер”. И већ Наполеона за цара крунише папа Пије VII, чиме се Французима и свету показује да легитимитет цару не даје његова војна сила, тада најјача у свету, него хришћанство.

Трећи пример је Енглеска. Све значајне демократске институције, осим Велике повеље слободе, у Енглеској су стваране од 16. века и све су се рађале у оквиру који је давала Англиканска црква. Директна веза цркве и државе најбоље се види из чињенице да је поглавар националне англиканске хришћанске цркве краљ, да се промене у богослужењу доносе у парламенту, да одређен број бискупа имају функцију чланова парламента. Исто онако како је било у Црној Гори у време краља Николе.

Дакле, сасвим се јасно види да Енглеска, за разлику од САД и Француске, није секуларна држава, већ у огромном степену теократија. И у условима такве теократије развила се демократија. То показује да, уз добра законска решења, демократија и теократија могу савршено да функционишу.

Посебно је важно да је Црна Гора прилично одмакла на путу евроатлантских интеграција. Чланица је НАТО-а и, на први поглед, од свих држава западног Балкана најближа чланству у ЕУ. А сва три оца оснивача ЕУ, премијер Немачке Конрад Аденауер, премијер Италије Алчиде де Гаспери и главни у тројци, француски министар Роберт Шуман, после сваке важне одлуке увече су одлазили у цркву и дочекивали јутро у молитви Христу да им помогне у остварењу политичког договора.

По Ђукановићу, то би вероватно било описано као верски фанатизам и глупост, јер ко још верује у такву измишљотину као што је Бог. То су измислили „паметни и покварени да би преварили неуки народ”.

И на крају, ако хоће демократију на ЕУ начин, мораће да послушају Роберта Шумана, који је рекао: „Демократија ће бити хришћанска или је неће бити. Нехришћанска демократија потонуће у анархију и хаос.”

Видимо што се дешава у данашњој Европи зато што је почела да заборавља Шуманово предсказање. Британија ју је напустила јер види да се због имиграције руше претпоставке да се демократски политички поредак одржи.

А Европа демохришћанских и народних партија, формално далеко од деснице Салвинија, Ле Пенове и немачког АДФ-а, а у ствари у сарадњи с њима, све више тражи да се ЕУ заиста уреди према принципима које су зацртала три оца ове политичке организације. Црногорска опозиција предвођена ДПС-ом требало би да озбиљно проучи ово питање и размисли о њему.

Мирољуб Јевтић/Политика