Сломивши епоху владавине зла у моменту када је оно од осјећаја свемоћи изгубило разум- претварајући се у бахатог монструма спремног на све што антиљудски антиум може замислити.
Закономјерно је да је управо Он, који је кропотљиво градио Цркву и нови духовни простор тридесет година, оставивши дубоки траг за собом, снагом ума и блиставом пројавом бесконачно широког православног духа кроз молебне и литије- побиједио испоконско тридесетогодишње зло које је Црну Гору гнобило, разграђивало и разарало.
Па и расељавало посљедицама свога злодејања- масовно изгањајући ојађени народ из државе, понашајући се при томе као да је то нормална појава!?
Присуствовали смо и учествовали смо, на челу са Митрополитом, вишемјесечном процесу и надчовјечанском духовном боју гдје је Владика стрпљиво и мудро, као Свети Георгије, убивао аждаху скупа са својим народом!
И убио, бесконачном упорношћу и силом свог величанственог духа- громом посред њеног злога чела.
Окићен ловорима и устрепталим народом, отишао је наш Георгије Побједоносац да отпочине.
Отишла су наша Два Вода Војске побједнички на небо.
На граници двије епохе, с његовим Именом као међом која их раздваја.
Отишао је Митрополит уз пратњу свог народа и ријечи владике Рада: „Виле ће се грабит’ у вјекове да му вијенац достојан саплету“!
Војин Грубач/ИН4С