Председнички избори у САД улазе у најдинамичнију фазу, па ћемо, из угла гласача који су српског порекла, направити краћи осврт на то шта би у вези с нашим националним интересима значила победа једног или другог кандидата. Требало би, притом, имати у виду да ће о победи садашњег председника Доналда Трампа или некадашњег потпредседника Џозефа Џоа Бајдена, одлучивати малтене сваки глас, па зато није занемарљиво и како ће се у томе опредељивати Срби.
Карактеристично је и да је у државама у којима је највише наших људи мало изгледа и шанси да они нешто значајније промене, јер ту демократе имају јако упориште својих традиционалних присталица. То, наравно, не значи да треба и ту одустати од гласања. Међутим, државе Пенсилванија, Висконсин и Мичиген су веома битне за избор будућег председника. У њима су изгледи и шансе оба кандидата веома уједначени и о победи једног или другог одлучиваће само хиљаде људи, па је отуда важан глас сваког појединца. Примера ради, у Питсбургу и Пенсилванији живи велика српска заједница, јер су ту стигли многи први српски досељеници. На нове генерације пренели су љубав према свом српском народу и завичају, пoдигли су бројне српске цркве и очекује се да ће сада, као Американци, изаћи на биралишта у великом броју. Слично је и у Мичигену, у центру америчке аутомобилске индустрије Детроиту и Флинту. Такође, и у држави Висконсин, чији је највећи град Милвоки, у непосредној близини Чикага. То су државе и градови чији грађани српског порекла треба да знају да можда баш њихов глас одређује ко ће бити председник САД.
Обичан свет Америке, у који спадају и Срби, током досадашњег Трамповог мандата врло брзо је осетио благодети његовог успешног вођења привреде. Он се, уосталом, у томе и те како одавно доказао на приватном плану, створивши пословну империју за више генерација. Кандидовањем за председника желео је да га Америка запамти као изузетног, особеног и јаког лидера, који је доста учинио и за свој народ. Хтео је, вероватно и могао, знатно више, али његове намере је зауставила пандемија короне, која драстично тресе и искушава цео свет, па и тако моћну Америку. И сам председник Трамп је осетио и искусио тежину те болести. Самоуверено сада најављује да ће њихова, америчка вакцина, ускоро спасоносно заштитити не само амерички народ, већ и човечанство.
Трамп ће ући у историју и као за сада једини амерички председник који, бар у овом мандату, није започео ниједан нови рат. Штавише, постао је миротворац. Помирио је Јевреје и више арапских земаља, што је историјски успех. Нашао је помирљив прилаз Северној Кореји, па га у тој држави више на оспоравају и не нападају, већ су само против милитантних јастребова САД који не скривају ратне амбиције.
Председник Трамп се однедавно укључио и у дијалог који треба да реши питање Космета. Предложио је мировни процес који почива на унапређењу привредне сарадње, од које ће обе стране имати корист. Србима и Србији остаје да се надају да ће позитивни резултати таквог курса утицати и на догледно разрешење косметског чвора. Дао је за право српској страни да се из преговора и тражења компромиса избаце она решења која су условна. Најавио је и да ће по завршетку избора, свакако с очекивањем да ће бити председник и други пут, доћи у Србију и помоћи да две сучељене стране крену путем интензивнијег привредног развоја, третирајући претходне сукобе као непријатне историјске чињенице.
Други амерички председнички кандидат, Џо Бајден из Демократске странке, отворени је поборник независности Космета. Још као амерички сенатор подржавао је независност Косова, а данас наглашава да је то неповратан процес. Његова верзија свеобухватног споразума подразумева да Србија поштује територијални интегритет Косова и да је неупитно узајамно признање Косова и Србије. Инсистира на утврђивању (само) српске одговорности за ратне злочине почињене на Космету, наглашавајући и решавање случаја убиства браће Битићи. Бајден охрабрује Европску унију да што пре одобри пријем Косова у своје чланство, као и да одобри либерализацију визног режима.
Политички аналитичари, првенствено они са српским предзнаком, сматрају да, ако којим случајем Бајден победи, то може бити веома ризично, па чак и кобно по Републику Српску. Он би, упркос разложном противљењу и отпору Републике Српске, извршио снажан притисак да БиХ уђе у НАТО. Бајденову пристрасност на штету виталних интереса Срба, Србије и Републике Српске тешко је објаснити неким разложним аргументима и уверљивим резонима у интересу САД. Очито је да је реч првенствено о користи разних повезаних интересних група и свакако његовим личним интересима.
Не може се и не сме заборавити и велики Бајденов допринос сатанизацији Срба у БиХ, јер је деведесетих, у својству америчког сенатора, подупирао лажне тврдње о геноцидности Срба, тобоже „склоних да силују, убијају и сахрањују у масовне гробнице”. Зaхтевао је и укидање ембарга на увоз оружја у БиХ које је ишло у муслиманске руке. Изнео је и захтев да САД предводе Запад у „свим одговорима на српску агресију”. Отуда је Бајден 2008. и награђен признањем „Сребреница 1995”.
Ко ће бити победник – не знамо. Знамо да је глас сваког Американца српског порекла и те како важан.
Александар Влајковић/Политика