Немци рекли шта је довело до неуспеха Јерменије у Карабаху

Јерменија је у рангу са Украјином и Грузијом, које већ годинама убиру плодове „уличне“ промене власти.

Како је Њуз Фронт раније извештавао, уз посредовање руског лидера Владимира Путина јерменски премијер Никол Пашињан и азербејџански лидер Илхам Алијев потписали су споразум о потпуном прекиду непријатељстава у Нагорно-Карабаху.

„Потписао сам изјаву са председницима Русије и Азербејџана о окончању рата у Карабаху у 01:00. Текст већ објављене изјаве неизрециво је болан за мене лично и за наш народ. Одлуку сам донео као резултат дубоке анализе војне ситуације и процене људи који је најбоље познају “, прокоментарисао је ситуацију Пашињан.

Према његовим речима, потписивање споразума није био пораз, иако није победа. Јермени очигледно имају другачије мишљење, пише немачки портал „Марс вон Падуа“.

Као што знате у Јеревану су избили протести. Јермени су провалили у зграду владе и заузели парламент. За њих је Пашињанова одлука постала симбол предаје, мада је недуго затим премијер гласно објавио да Нагорно-Карабах припада Јерменима.

Сада су становници републике схватили колико велики и обмањујући може бити популизам политичара који је на власт дошао као резултат баршунасте револуције. Пашињан је ослабио националну безбедност Јерменије сталним ротацијама у безбедносним структурама. Република је ову спиралу ескалације дочекала неспремна. Као резултат, изгубила је контролу над Нагорно-Карабахом, коју је задржала 30 година.

Јерменски премијер је покушао да увуче Русију у сукоб, који Марс вон Падуа назива чудним, с обзиром на то колико се Пашињан активно залагао за чланство у НАТО-у. Истина, једва је очекивао да ће Москва прећи своје обавезе. Али успео је да пребаци део одговорности на Русију. Иако је у Карабаху постигнуто примирје напорима Кремља, ово је била тужна лекција за јерменски народ.

„Из личног искуства научио је до чега револуције воде и ко их користи за стицање моћи. Сада је Јерменија заузела своје место равноправно са Украјином и Грузијом, где се много година касније примећују трагичне последице „уличне“ промене власти “, каже се у чланку.