Некадашњи шеф обавештајне службе ОВК и лидер ПДК Кадри Весељи изјаснио се да није крив ни по једној тачки оптужнице Специјализованог тужиоца Косова у Хагу.
„Чуо сам оптужбе и прочитао сам их. С пуним уверењем да нисам крив ни по једној од тачака оптужнице“, рекао је Весељи у судници, преноси Танјуг.
Оптужбама које су написане у 10 тачака, заједно са Хашимом Тачијем, Јакупом Краснићијем и Реџепом Сељимијем Весељи се, поред других оптужби, терети за 98 убистава, за 18 познатих жртава присилног нестанка и више од 416 незаконитих притварања, која су извршена било по његовом наређењу, било уз његову помоћ, подршку или са његовим знањем.
У судници су присуствовали Специјализовани тужилац Џек Смит са помоћницима, док је Весељијев изабрани бранилац рочиште пратио онлајн због ситуације са вирусом Ковид-19.
Бранилац Кадрија Весељија најавио је да ће тражити пуштање Весељија на привремену слободу, истичући да се он сам предао суду, пошто је сазнао за потврђену оптужницу.
Весељи је ухапшен у четвртак, 5. новембра, након чега је заједно са Тачијем и Сељимијем из Приштине пребачен у Хаг и смештен у притвор.
Он ће до даљег бити у притвору и нема право да се брани сам.
Хашим Тачи и Краснићи јуче су се изјаснили да нису криви за оптужбе за које их терети Специјализовани тужилац Косова, а Реџеп Сељими ће се изјаснити сутра.
Пред Специјализованим већима у Хагу, познатим и као суд за злочине ОВК, Весељи ће као и остали одговарати и по командној и по индивидуалној кривичној одговорности за злочине које је ОВК починила на Косову и Метохији и северу Албаније у периоду, који је обухваћен оптужницом, од марта 1998. до септембра 1999. године.
Весељи се заједно са Тачијем, Краснићијем и Сељимијем оптужницом терети за удружени злочиначки подухват насилног преузимања контроле над Косовом, и то по разним видовима кривичне одговорности за ратне злочине и злочине против човечности.
Заједно са њима оптужен је за „удружени злочиначки подухват“, у којем су учествовали и други припадници припадници ОВК и политички заговорници самосталности Косова, у односу на Србију.
Тачи је био политички комесар и командант, Весељи шеф обавештајне службе, Сељими главни оперативац, а Краснићи заменик команданта и портпарол.
Тужилац сматра да су припадници удруженог злочиначког подухвата имали за циљ стицање и вршења контроле над целим Косовом за шта су лично или преко подређених користили незаконито застрашивање, малтретирање, вршење насиља и уклањање оних за које се сматрали да су им противници.
Ти противници, односно њихове жртве, према оптужници су редом набројане као: особе за које су сматрали да су сарађивале или су се удруживале са снагама Социјалистичке Републике Југославије (СРЈ), званичницима или државним институцијама, затим оне они који се на други начин нису подржавали циљеве или средства ОВК, као и особе српске, ромске и друге националности.
Ради остваривања циља удруженог злочиначког подухвата Тачи и остали оптужени су за кривична дела описана у оптужници, а која обухватају прогон, затварање, илегално или самовољно хапшење и притварање, друга нехумана дела, окрутно поступање, мучење, убиства и присилни нестанак особа.
Међу осталим члановима удруженог злочиначког подухвата, који нису обухваћени овом оптужницом, били су Азем Сиља, Лахи Брахимај, Фатмир Љимај, Силејман Сељими, Ррустем Мустафа, Схукри Буља, Латиф Гаши и Сабит Геци, као и одређени други припадници ОВК и политичке вође.
Тачи, Весељи, Саљими и Краснићи су оптужени и за злочине које су починили њихови потчињени и који су детаљно описани у оптужници, јер су, како тврди тужилаштво, знали да су се злочини догодили или да ће бити почињени и нису ништа учинили да их спрече, нити да кривце казне.
У оптужници се детаљно описује десетине догађаја из 1998. и 1999. године у којима су људи отимани на улицама, у својим кућама и одвођени у импровизоване логоре широм Косова и Метохије, где су тешко злостављани, испитивани, понижавани и приморавани да признају сарадњу са српским властима и шпијунажу.
У редигованој оптужници, која је доступна јавности на енглеском језику нису наведена имена жртава, ни живих ни убијених или несталих, али су описани догађаји који су пратили притварања у 15 логора ОВК на КИМ и два на северу Албаније, у Кукешу и Хасу.
На КИМ су поменути логори у Ђаковици, Гњилану, Качанику, Липљану, Малишеву, Новом Брду, Подујеву, Приштини, Призрену, Ораховцу, Србици, Сувој Реци и Витини.
Дат је такође табеларни приказ логора и периода у којима су се злочини догађали, без имена, али уз навођење оквирног броја жртава.
Весељијева лична одговорност описана је у 10 тачака оптужнице које га терете за кривична дела ратних злочина и злочина против човечности.То су : 1. прогон по политичкој и / или етничкој основи, 2. стављање у затвор, 3. незаконито или својевољно хапшење и притварање, 4. остала нехумана дела, 5. сурово поступање, 6. злочин против човечности мучењем, 7. ратни злочин мучењем, 8. злочин против човечности убиством, 9. ратни злочин убиство, 10. присилно нестајање особа.
Махом исте оптужбе стављене су на терет и Тачију, Краснићију и Сељимију који ће се данас и сутра изјаснити о кривици, сви на посебним рочиштима.
У оптужници нису поменути такозвана „Жута кућа“ и трговина органима на северу Албаније, а које су иницирале оснивање Специјализованог тужилаштва и Већа Косова, након што су описани у извештају специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија.
Спутњик