Папа Фрања се спрема за долазак Београд да би кардинал Алојзије Степинац коначно био проглашен светим, пише загребачки Јутарњи лист, али са знаком питања.
Последњих неколико недеља у троуглу Ватикан – Београд – Загреб догодиле су се неке интригантне ствари које су заголицале машту, поготово јер се по устаљеном црквеном „правилу“ све одвија полако и уз пуно „читања између редова“, наводи Јутарњи лист.
Интензивне ватиканске дипломатске активности
Тај загребачки дневник додаје да једна од главних ствари која би се могла прочитати или се ваља иза брда из те успорене, али интензивне ватиканске дипломатске активности, јесте могући договор посете папа Фрање Београду.
У оквиру тога, наводи лист, извире и неизбежно питање које већ дуго „тишти“ хрватску Цркву, а већ се прелило и постаје важно национално и политичко питање – а то је коначно проглашење Алојзија Степинца светим, а које је камен спотицања у односима двеју цркава не само на овим просторима него и у односима Ватикана са Српском православном Црквом.
Лист указује и да посети папе Београду постоје низ отежавајућих околности.
Како наводи Јутарњи лист, у последње време се поклопило неколико сусрета и посета и занимљивих иступа који изазивају пажњу.
Средином октобра апостолски нунције у Хрватској, монсињор Ђорђо Лингуа посетио је поводом празника Свете Терезије пожешког бискупа Антуна Шкворчевића, да би затим, за јавност помало ненадано, заједно с њим и пакрачко-славонским епископом Јованом Ћулибрком посетио Јасеновац те у тамошњој цркви Светог Николе предводио екуменску молитву.
Исто тако почетком новембра и сам папа Фрања је дао интервју београдској Политици, што многи виде као најаву његове посете, за коју се наравно не зна када би се могла догодити. Но, црква је институција где време другачије тече, преноси Б92 писање Јутарњег листа.
Папина жеља
Посета папе Фрање Београду је, зна се већ дуго, његова давна жеља, и то због папине екуменске политике, поготово успостављања сарадње и веза с православљем, а СПЦ се уз Руску православну цркву сматра врло јаком и утицајном црквом, као посета земљама у којима је католичка заједница у мањини.
Подсећа се да је још 2018. године државни секретар Свете Столице, кардинал Пјетро Паролин посетио Србију и већ се тада нагађало да је дошао да испита терен да ли је посета уопште остварива.
Београдски надбискуп Станислав Хочевар је, у недавном интервјуу агенцији ИКА, одговарајући на питање о могућој посети папе Београду, баш кроз потезе главног секретара Паролина, истакао да у „неким малим догађајима не гледају превелике ствари“. Државни секретар, каже надбискуп Хочевар, „није дошао припремати пут за папин долазак“, али је потврдио да је „нормално да Свети Отац жели доћи“.
Политика/Јутарњи/Спутњик