Истраживања рађена у Пољској показују два наизглед опречна резултата: већина начелно не подржава абортус, а у исто време већина сматра и да нису смеле да се догоде уставне промене које се односе на прекид трудноће.
Ни доба короне у многим земљама није зауставило масовна окупљања и протесте изазваних старим и нерешеним друштвеним и политичким питањима. Упркос забрани окупљања, стотине хиљада Пољакиња и Пољака данима протестује против одлуке Уставног суда од 22. октобра по којој је абортус у случају неправилно развијеног фетуса неуставан. У међувремену пољска влада одложила је спровођење пресуде. Остало је, међутим, питање – како је могуће да се у земљи чланици Европске уније, у 21. веку, и у јеку епидемије, на дневни ред ставља пооштравање закона који већ спада међу најрестриктивније у Европи?
За познаваоце прилика след догађаја је очекиван. И 2015. и 2016. године било је покушаја да се таква правна промена уведе, али су они безуспешно окончани. Још 2007. године Европски суд за људска права донео је пресуду против Пољске јер су државни органи забранили абортус трудници која је била здравствено угрожена. Дуга је историја настојања да се драстично сузи оквир репродуктивних права жена у тој земљи. Једнако је дуга и историја протеста за права жена у Пољској. Ових дана, ипак, на сцени су најмасовнији и најистрајнији протести. Наравно, није Пољска једина држава која бије ову битку, али је тренутно у фокусу због најновијих дешавања и служи као подсетник да стечена права (нажалост) морају изнова и изнова да се бране.
Истраживања рађена у Пољској показују два наизглед опречна резултата: већина начелно не подржава абортус, а у исто време већина сматра и да нису смеле да се догоде уставне промене које се односе на прекид трудноће. Пољска је подељено друштво када је реч о односу либералних и конзервативних струја мишљења, а истрајност владајућих елита да ову одлуку спроведе у дело, као и снага и упорност протеста да томе стане на пут, јасно говоре о томе колико су бразде које раздвајају два пола дубоке и непремостиве.
Противници уставних промена указују на (барем) две важне последице увођења нових одредби. Прво и најважније, суштински се суспендују основна права жена да саме доносе одлуке у вези са сопственим телом (отуд пароле о томе да је на делу отворен рат против жена). Друга последица (која произилази из прве) је чињеница да оваква одлука неће спречити абортусе већ ће их, или изместити у друге земље (важи за оне које могу да финансирају тзв. абортус туризам), или ће их одвести у илегалне зоне (што је чешћи случај и односи се на оне жене које немају новац да оду у другу државу). Како ће се ствари коначно расплести још није познато, али извесно је да ни једна ни друга страна, дугорочно, неће одустати од свог става. Но, за сада можемо рећи да су протести успели јер нова одредба није ступила на снагу.
Потпредседник пољске владе и лидер владајуће странке Право и правда Јарослав Качињски сматра да они који протестују нападају поредак, нацију и (католичку) цркву, и позива се и на кршење епидемиолошких прописа и угрожавање здравствене безбедности. У исто време на улицама Варшаве и других градова севају црвене муње исцртане на лицима, песницама, мајицама, заставама и транспарентима. Муња црвене боје је симбол ове контракампање која се из реалног простора преселила и у виртуелни, па многи људи широм света (и у Србији наравно) на друштвеним мрежама шаљу поруке солидарности Пољакињама.
Још један мотив приметан је на сликама које стижу из Пољске. То су фотографије жена обучених у црвено-беле костиме из планетарно популарне књиге и серије „Слушкињина прича”. Дистопијска трагедија о измишљеној републици Гилеад у којој су жене сведене на ниво „ходајућих материца”, служе само за биолошку репродукцију и немају никаква друга права, оживљена је у визуелним мотивима са улица пољских градова. Узимајући у обзир глобални контекст који због сурове пандемије све више добија обрисе дистопијских сценарија опустошених градова и препуних болница, страшно је да жене у Пољској морају да проживљавају још једну драму чије ће се последице по достојанство, интегритет, психичко и физичко здравље осећати и много након што се завеса спусти на представу коју, у овом тренутку, режира глобални редитељ, вирус ковид 19.
Наташа Јовановић Ајзенхамер/Политика