Нисмо навикли.
Ново нам је и неочекивано. Отуда, због скадрирања Владе на Морачи: одушевљеност, збуњеност, сумњичавост, исчекивање, нада и разочараност у исти мах.
Навикнути смо на владе континуитета; у превртљивости, сналажљивости, мијењању идеолошких образаца, државних пројеката, хохштаплерају, поткрадању и елитистичком уздизању пробраних на перверзне начине.
Није се 30. августа десило чудо, а сви бисмо вољели да јесте. Био би то онострани знак да смо као праведници заслужили побједу. Сумњам!
Политика је, међутим, математика. Овога пута тај наук нико није потцијенио. Сабрали смо се у три опозиционе колоне и то не по проницљивости него из страха да не изазовемо бијес озлојеђених људи.
Зашто бисмо се данас стидјели да нам је у том тренутку брутално распета Црква отворила очи, да је ријеч „морате заједно ако мислите на народ и Цркву“ била више од савјета? Како и колико нам је Ђукановић својом сулудом политичком математиком олакшао сувишно је образлагати.
Након побједе нагла алергичност једног дијела намножене елите на Цркву и било чију црквеност у вишенационалној и, надасве, вишевјерској Црној Гори. Они су, као, саблажњени?
Политичким пуританцима, као, није јасно да се клир мијешао? Као, нарушена је секуларност наше на далеко чувене и признате секуларности? А како се зове када се у изборе умијеша астрологија, црни магови и блиједе, подбунуле сподобе што су до јуче по нумеролошким казивањима одређивале датуме избора, инаугурација, референдума, прослава, бизнис почетака? Питагорејци сигурно нису. Министри блиски цркви! Мандатар ближи! Министрица није феминисткиња! Мандатар се причешћује! Узбуна!?
Грађански активисти су згрожени јер су се некако навикли на посланике Хришћане у опозицији, али у Влади, у Влади морају бити сви уредно и секуларно подшишани, утјерани у бразду и пелцовани против религијских бесмислица. Они као имају разумијевања да неко исповиједа вјеру у „тамо то“ али да се јавно крсти, да се причести из једног путира, једном кашиком, то им је накако, оно баш, баш, бзв – сељачки, анахроно, умоболно и просто. Оћутали су шта мисле о клањању јер им је требало за већину, да остану на наслијеђеним радним мјестима од тата и мама који су „животе оставили“ у Плантажама 13. Јул или Електропривреди, од бака и дека који су били увијек привржени грожђу и струји.
Пандемија је, очигледно, само изговор, добар повод, да полусвијет упре прстом у онога који поштује и светињу и очекује да му причешће прије помогне него одмогне. Лако је држати маску када вам лијек ушприцавају у дебело месо, некако се подразумијева и за техничара и за обољелог, било вируса или не, али је мало теже објаснити људима да с маском стану пред Творца и приме причест. Нико то не ради с намјером да оболи, унесрећи породицу, дјецу и ближње. Многи само желе мир, утјеху, лијек, опрост – Бога. Уосталом, у последње вријеме и у болницама се, заједно са љекарима, понајвише уздамо у Божију помоћ. На другој страни, у сред пандемије, многи држе стражу у шопинг моловима. Окупација кабина за пресвлачење. Јуриш у тек свучене хеланке, струкиране кошуље и знојаве блузице. Ћутимо! Важно је да није једном кашиком.
Вјероватно има и оних који из ината иду у Цркву. Не би нам било први пут. Ми смо из ината бјежали из Цркве, мијењали вјеру, прекопавали гробове, ишли у рат, у хајдучију, у смрт. Ми смо из ината сјекли властите уши, а један је из ината откинуо и инат.
Кога би било брига јесу ли се жене у Црној Гори удавале у црном, ако су цијели живот живјеле у црњем, да то није рекла будућа министарка с помало црногорске и херцеговачке крви? Мало јој је што је српски националиста, женски четник који је недавно ударио по мушком усташи него још дира у светињу негдашњих свадби? Исповиједила је и да је кратког фитиља и да личи на покојног ђеда! Крај! Догодио се јавни лич. Специјализоване НВО траже да због свега буде изведена на суд и пред зид? Какав данак политичком неискуству професорице Братић? А, само да је рекла да личи на покојну госпођу бабу, њена каријера би пошла блиставом стазом успјеха. Да! На покојну преткињу, што је растјерала намножене четнике и усташе, бацила пар бомби на њемачки бункер, убила једног попа издајника, обукла потом црнину и удала се тако одјевена из протеста – због непоштовања родне равноправности и дискриминсторског односа Цркве према чедоморству. Нисмо навикли на такве бабе али ако будемо упорно и опортуно лагали сви ћемо бити срећнији. Црнини само треба дати нови смисао.
Будућа министрица мора знати да се не личи на ђеда без фитиља ако желиш у владу. Просто, личиш на некога несродника и Бог да те види.
Није ни Ђукановић никада личио на Светог Петра Цетињског па му је један секуларизовани посланик са почетничком брадом рекао да је он за њега чиста илуминација и теофанија великог Петровића.
И на кратко ушао је у ред високо преподобних градских пастира. На кратко али је био спемио дугачки фитиљ и једну кашику за све.
Горан Даниловић/ИН4С