Када би у Србији ове недеље био одржан референдум, само пет одсто грађана Србије би гласало за улазак у НАТО, 80 одсто би било против, док 15 одсто уопште не би гласало, резултат је истраживања које је спроведено у оквиру пројекта Београдска НАТО недеља Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС).
Број људи који би гласао против уласка у НАТО је 12 одсто већи него 2018. године, наводи се у истраживању које је представљено на панелу „Ово смо ми – Србија 2020.“, преноси Танјуг.
Истраживање показује да би само пет одсто испитаника гласало за улазак Србије у НАТО, што је шест одсто мање у односу на пре две године, а 15 одсто уопште не би гласало.
На питање какво је мишљење о НАТО као међународној организацији, више од половине испитаника, односно 54 одсто је њих се изјаснило – негативно, док су 37 одсто равнодушни. Само шест одсто је одговорило да имају позитивно мишљење о НАТО.
Када је реч о сарадњи и партнерству које сада постоји између Србије и НАТО такође високи проценат, чак 47 одсто испитаника изражавају равнодушан став, док њих 33 одсто је ту сарадњу оценило као негативну.
Само 14 одсто сматра да је позитивна сарадња и партнерство Србије и НАТО, док њих шест одсто не може да процени.
На питање када би ове недеље био одржан референдум о разграничењу Србије и Косова, уз корекцију административне линије, предложен од стране председника Србије и владе и подржан од САД, уз противљење ЕУ, 54 одсто испитаника би гласало против, нешто више од једне петине, односно 21 одсто би гласало за такво решење док 11 одсто уопште не би изашло на тај референдум.
Имајући у виду да САД значајно контролишу косовске безбедносне снаге и њихову трансформацију, 36 одсто испитаника сматрају да јачање одбрамбене сарадње Србије и САД побољшава позицију Срба на КиМ, нешто мање -35 одсто сматрају да не утиче на њихову позицију, док 19 одсто оцењују да погоршава позицију Срба на КиМ.
С друге стране, 48 одсто испитаника сматрају да јачање одбрамбене сарадње Србије и Русије побољшава позицију Срба на КиМ, њих 34 одсто сматра да не утиче, док само девет одсто одговара да погоршава позицију Срба који живе на КиМ.
Али, када је реч о јачању сарадње Србије са САД у области економије, одбране и безбедности, без обзира ко је на челу администрације у Вашингтону 63 одсто испитаника подржава сарадњу, док само 15 одсто не подржава.
На питање да ли су у последње време приметили промену политике САД према Србији, 53 одсто одговара – да, са образложењем да је та политика САД према Србији боља него што је била пре, њих 35 одсто кажу – не, уз опаску да је политика Вашингтона иста као и пре, док четири одсто њих одговара потврдно, уз оцену да је актуелна вашингтонска политика према Србији гора него раније.
Када је реч о председнику Сједињених Држава, 42 одсто испитаника оцењује да би промена председника у САД била лоша по Србију, нешто мање, односно 40 одсто сматра да то не би ништа променило, док само осам одсто сматра да би била добра по Србију.
На питање како виде Вашингтонски споразум, 39 одсто испитаника је оценило да тај споразум нити је добар, нити лош за Србију, те да неће ништа променити.
С друге стране 35 одсто испитаника оцењује да је Вашингтонски споразум добар за Србију, а 10 одсто њих сматрају да је лош.
Чак 44 одсто сматра да ће се Вашингтонски споразум донекле спроводити, док 27 одсто њих сматра да се највећи део неће спроводити,10 одсто оцењује да ће се у потпуности спровести, док 19 одсто не може да процени.
Када је реч о односима Србије и Европске уније, 50 одсто испитаника је за учлањење у ЕУ, што је један одсто мање у односу на претходну годину, док су 36 одсто против, пет одсто више у односу на јун 2020. године, али четири одсто мање у поређењу са 2019. годину.
У случају да ЕУ постане наднационална заједница за обавезујућим одбрамбеним политикама, 46 одсто испитаника је за то да Србија настави евроинтеграције, а 29 одсто да прекине процеса, а четвртина испитаника не може да процени какву би позицију требало да заузме Србија у том случају.
Спутњик