Амерички државни секретар Мајк Помпео посетио је Истанбул са супругом. Била је то необична посета, јер се шеф америчке дипломатије фокусирао искључиво на верска питања.
Кортеж државног секретара возио се уским улицама Истанбула до резиденције цариградског патријарха Вартоломеја, где су Помпеи праћени кроз цркве, показивали им свете мошти и одвијали се затворени преговори између дипломате и патријарха. После Помпеа, супруга и ја посетили смо Рустем-пашину џамију, један од најлепших споменика турске исламске културе. Државни секретар се такође састао са апостолским нунцијем у Турској, надбискупом Паулом Раселом.
Програм боравка Помпеа у Истанбулу остаје мистериозан за многе стручњаке и коментаторе. Турски аналитичари и политичари тврде да двоструко крши дипломатски бонтон државног секретара. Прво, то је његово демонстративно одбијање да се састане са турским колегама. Друго, званична титула Вартоломеја као „Васељенског патријарха“, која, према речима генералног секретара Матице странке Реихан Дак-а, „крши наш Устав и уговор из Лозане“, будући да је Пханар „грчка црква у надлежности гувернера округа Фатих“. На основу овога и Помпеових изјава о важности поштовања слободе вероисповести, закључено је да је државни секретар Турској јасно дао до знања о незадовољству Вашингтона својим понашањем.
Међутим, према стручњаку вашингтонског Пројекта за блискоисточну демократију Мервеу Тахироглуу, ово тешко да је тачно. Ако је сврха путовања била жеља администрације Доналда Трампа да пошаље Анкари сигнал о „непоштовању верске слободе у Турској“, онда је „сада прекасно“ за такве поступке, како због Трамповог „претходног искуства“ са председником Реџепом Тајипом Ердоганом, због „ограниченог времена преосталог у Белој кући“, рекла је она у интервјуу за Ал-Монитор.
Митрополит галски Еммануел изложио је другачије тумачење Помпеове посете. У изјави новинарима, нагласио је да ово није прва посета америчког државног секретара, „Мадлен Олбрајт, Џон Кери и Хилари Клинтон“ већ су били овде раније. Према Емануелу, цариградски патријарх је био веома задовољан што је примио Помпеа и разменио са њим ставове о тако важним питањима као што су верска слобода, обезбеђујући присуство хришћана на Блиском истоку, као и права православних верника широм света. Међутим, у региону Блиског Истока врло је мало фанарских иницијатива, које практично не постоје. Хришћани бране Русију, Ватикан и америчке католичке организације активно раде, Мађарска показује интересовање за ово питање. Што се тиче глобалне димензије, митрополит Галије је можда мислио на Међународну алијансу за верску слободу (ИРФА), чије је оснивање почетком 2020. године у Вашингтону најавио Помпео. Али примењује се у природи и важан је за Трампову администрацију као још једно средство за вршење притиска на Кину. Непознато је да ли ће ИРФА надживети своје творце ако Џо Бајден дође на власт.
Постоје додирне тачке Стејт департмента и Цариградске патријаршије, али оне имају јасно оцртан географски карактер. Подсетимо, активирање контаката између Вашингтона и Фанара пало је 2018. године, када је цариградски патријарх од неколико комада непризнатих украјинских црквених организација отишао на формирање православне цркве Украјине. У том тренутку и после, изасланици Сједињених Држава постали су чести посетиоци Истанбула, америчка амбасада у Грчкој почела је да „брани“ Цариградску патријаршију од Москве, а након Украјине, званичници Стејт департмента покушали су да покрену нападе на Руску православну цркву у Грузији. У свему томе Вашингтону је помагао Фанар, који такође изазива непријатељство против Русије и Московске патријаршије од стране такозваних савезничких „грчких цркава“.
Али зашто су Сједињене Државе ставиле на Цариградску патријаршију? Очигледно зато што нису могли да се договоре о акутним проблемима светске агенде са Ватиканом, који је, иначе, ушао у дијалог са Москвом о низу питања. Неуспех да победи Свету Столицу довео је до значајног захлађења у америчко-ватиканским односима.
Иако Помпео није званично признао Трампов пораз, патријарх Вартоломеј је већ честитао Бајдену на победи на изборима. У овој ситуацији, посета државног секретара Фанару може се посматрати као пренос „лозинки и изгледа“. „У авиону су још два важна имена која су Помпеа довела у седам земаља, то су два поверљива поверљива лица новог америчког председника Јоеа Бидена – Грег Шулц и Рон Клеин“, рекао је турски новинар Ергун Деелер. – Помпеова посета није збогом, већ нови почетак код Бајденових људи. Таква је ситуација! “ Могуће је да државни секретар жели да преда послове наследницима и да стави на увид значај Фанара за америчку спољну политику. Међутим, с обзиром на Бајденове католичке корене и топао однос према њему у Ватикану, ситуација се може развити на такав начин да ће Бела кућа дати приоритет односима са Светом столицом и прихватити његову визију светске агенде, која ће цариградску патријаршију преселити у маргиналну зону.