Побиједили смо и добили рат против сјутрашњице, оне која би нас прогањала полицијом зато што вјерујемо, која би нас затварала и тамничила зато што Бога волимо, добили смо рат против данашњице која не познаје Бога, у којој је све и јефтино и празно, и све је на продају, наводи у реаговању на нападе на владику Јоаникија Марко Милачић, председник Праве Црне Горе.
Марко Милачић, лидер Праве Црне Горе
Саопштење преносимо у целости:
„Ми не бранимо данас, ми бранимо вјечност“
У таквом рату борили смо се залажући све, ишли смо улицама не марећи за живот, корачали смо не марећи за смрт, побиједили смо вјером, не политиком, кордоне наоружаних, док су нас засипали палицама, називали издајницима, државним непријатељима, туђим плаћеницима, мирно смо стајали, окупирани само једном идејом. Ми не бранимо данас, ми бранимо вјечност.
У тој борби горјели смо сви, а изгорио је наш Митрополит Амфилохије, животом је платио оно што је одбранио, право на историју, право на име и презиме нашег народа, одбранио је оно што је нови Устав Црној Гори узео, вратио је Црну Гору себи.
Нисмо слободу ни тражили, а ни добили у дому већине, дому закона, Парламенту безаконитости, у ком су становали они који су нам слободу узимали, неки због невјере, неки због страних, туђих, а моћних, а неки због себе, један по један, подигнутим рукама изгласавали су законе и Устав своје пролазности, док нас нису извели на улице да сами збацимо окове антицивилизације и вратимо Црну Гору у историју.
„Нашу борбу добиле су Владике Црне Горе“
У нашој борби није било политике, није било партија, није било коалиција, оне су настајале и постојале за изборни дан, да пресуде оном ког су већ умориле Владике Црне Горе, ком су већ пресудили народом и слободом, па позвали да се гласа за слободу.
Нашу борбу добиле су Владике Црне Горе. Они су очеви наше борбе. Они су очеви наше побједе.
И данас, док Црна Гора и даље оплакује оца свог јунаштва, оца по вјечности, док стварамо ново ходочашће у Храму Христовог Васкрсења, одлазећи на гроб нашег вијека, опет нас позивају на борбу, али не побијеђени, не отписани, на борбу нас зову борици наше побједе.
„Напад на Владику Јоаникија, оца побједе, напад је на нашу побједу“
Опет пријете прозивајући Бога, његове вјеснике, оце и Владике, јер напад на Владику Јоаникија, оца побједе, напад је на нашу побједу. Напад ријечима које се не смију изговорити, мислима које се не смију ни помислити. А не водити рат против побједе, рат против онога који је већ добијао исте ратове, који вјековима добија ратове против Православља и Црне Горе.
Такав исход гарантује народ Црне Горе, јер у нападу на Владике и цркву, ми се више не дијелимо, ми постајемо једна партија, партија Бога.
У времену које је рођено за прву слободну Владу Црне Горе, више од тога, за Владу стољећа, не смијемо ни по коју цијену показивати зубе побједи наше вјечности.
„Не смијемо ни по коју цијену показивати зубе Владици Јоаникију“
Више од тога, не смијемо ни по коју цијену показивати зубе Владици Јоаникију, достојном сину Мојсија Зечевића, који сада не може ни одговорити, јер добија још један рат против глобалног зла, коронавируса, који болује за својим ратним оцем, оцем своје слободе, Митрополитом, зар има човјека који би у овом тренутку њега нападао.
Умјесто да устајемо и лијежемо захвални на рубу бескраја који смо добили у изборној ноћи, на које су позивали управо Владике Црне Горе, улажући све своје духовно у наше световно, да нас пробуде из вијека ћутања и вијека страха, да оловком изборног дана одбранимо себе. Да није било Митрополита Амфилохија и Владике Јоаникија никада не би ни намирисали слободу.
Њиховим позивом смо овјенчани на мир и слогу, то дугујемо Митрополиту Амфилохију, састављање владе његове и побједе сваког грађанина ове земље ма ком се Богу он молио, и нека се нико не усуди да својом ријечју помути оно што је остало као дуг према Ђеду наше нације, ма како се он звао.
Јер ће за свог противника добити народ Црне Горе.
Не нападајмо нашег Владику Јоаникија, већ се окупимо око њега.
Марко Милачић, предсједник Праве Црне Горе
НСПМ