Завршницу свог мандата Доналд Трамп не користи само како би доказао да је покраден на изборима, већ и да би испунио обећање које је почетком октобра дао преко „Твитера”, због чега се војним експертима диже коса на глави, а у седишту НАТО-а расте нервоза.
Амерички председник је решио да пре него што напусти Белу кућу преполови број трупа у Авганистану, али и да повуче добар део војника из Ирака и Сомалије.
Према предлогу Трампове наредбе која је у понедељак кружила Пентагоном, контингент у Авганистану, који износи између 4.000 и 5.000 људи, до 15. јануара био би смањен на 2.500. Одлазећа администрација САД планира да скреше број војника у Ираку за 500 (има их 3.000), али и да из Сомалије повуче готово свих 700 људи у униформи који се налазе у мисији за обуку и борбу против тероризма.
Како преноси агенција АП, неименовани званичник је рекао да су војни лидери током викенда обавештени о планираним повлачењима војника и да извршна наредба још није саопштена командантима. Према плану, смањење броја војника биће завршено свега пет дана пре него што новоизабрани председник САД Џозеф Бајден ступи на дужност.
Експерти сматрају да би овако убрзано повлачење војника могло да Бајдену и његовом тиму за националну безбедност закомпликује живот, иако се и новоизабрани председник начелно залаже за излазак из Авганистана. Како каже Лаурел Милер, бивши званичник Стејт департмента, нагли повратак 2.500 војника кући смањио би маневарски простор Бајденовој администрацији и поткопао досадашње мировне преговоре.
Иако ова одлука није велико изненађење, јер се после споразума Вашингтона са талибанима 29. фебруара, Трампова администрација обавезала да ће повући све америчке трупе из Авганистана до средине 2021. године, она није добро прихваћена из страха да ће исламистима само дати нови подстрек за терористичке акције.
Вођа републиканске већине у Сенату Мич Маконел јасно се успротивио наглом повлачењу трупа из Авганистана, рекавши да је напуштање ове земље после 19 година још преурањено и да ће само одушевити све оне који САД желе зло.
„Последице превременог изласка САД из Авганистана биле би вероватно још горе од потеза председника Барака Обаме да повуче војску из Ирака 2011. године, што је помогло успону исламске државе и означило нови рунду глобалног тероризма”, објашњава Маконел.
Овај угледни сенатор из Кентакија сматра да би нагли одлазак америчке војске из Авганистана лишио владу у Кабулу полуге у борби против талибана и охрабрио Иран, што би на крају произвело ефекат да је победио исламски екстремизам. Зато је лидер републиканске већине у Сенату упоредио ово повлачење с понижавајућим одласком америчке војске из Сајгона 1975. године.
САД се против исламиста у Авганистану боре од 2001. године, а у Ираку од 2003. Под притиском владе у Багдаду, али и противника америчког ангажовања по свету међу својим присталицама, Трамп је раније ове године већ почео да повлачи трупе. Али, намеру да то исто уради и у Авганистану недавно је зауставио Конгрес, јер су демократе гласале за ускраћивање финансирања целог пројекта.
Непосредно пре него што је Трамп прошле недеље „ражаловао” министра одбране Марка Еспера и на његово место поставио Кристофера Милера, сада већ бивши шеф Пентагона послао је Белој кући поверљив допис, у којем је изразио забринутост због убрзаног повлачења трупа у Авганистану. Како пише „Њујорк тајмс”, Еспер је Трампу поручио да услови на терену још нису задовољавајући за такву акцију због континуираног насиља. Брзи излазак из Авганистана представљао би опасност за преостале трупе, а могао би и да подрије мировне преговоре које влада у Кабулу води са талибанима.
Да је безбедносна ситуација у Авганистану врло ровита показују подаци до којих је дошао њујоршки дневник. Само у октобру је убијено више од 200 цивила, што је био најсмртоноснији месец од септембра 2019. године.
Есперов опрез према плановима који произлазе из Трамповог твита да за „Божић треба довести кући мали број храбрих мушкараца и жена који и даље служе у Авганистану”, коштао га је функције. У новој екипи која сада руководи Пентагоном је пензионисани пуковник Даглас Макгрегор, жестоки заговорник америчког учешћа у Авганистану.
Предлог да се преполови амерички војни контингент долази у тренутку кад су авганистанске снаге опкољене и на југу и на северу земље, а морал тамошњих војника врло низак. За сада је недовољно јасно да ли ће Пентагон своје јединице, која броје око 7.000 војника, повући и из НАТО мисије. Поједини званичници у Вашингтону наговештавају и ту могућност, поготово за војнике распоређене на северу и западу Авганистана.
Како јавља „Дојче веле”, шефови НАТО-а су већ обавештени о Трамповом плану, што је проузроковало појачану дипломатску активност међу чланицама алијансе. Портпаролка Северноатлантске алијансе у Бриселу Оана Лунгеску поручила је да се став НАТО у ратом разореном Авганистану није променио. Према званичним подацима ове војне организације, у заједничкој мисији под називом „Одлучна подршка” налази се 16.000 војника из 38 држава, од чега је половина из САД.
Лунгескуова је поручила да је број трупа НАТО-а у Авганистану у понедељак био мањи од 12.000, цитирајући генералног секретара Јенса Столтенберга, који је већ рекао да ће алијанса наставити да „прилагођава своје присуство” на терену.
„Ниједан савезник НАТО-а не жели да остане дуже него што је потребно. Истовремено, желимо да сачувамо добитак који смо постигли таквом жртвом”, изјавила је портпаролка НАТО-а.
Политика