Ми смо се заиста разликовали од наших украјинских суседа, па је ово у процени догађаја 2013-2014 који су се одиграли у Кијеву и довели до промене власти.
Одушевљени Украјинци разговарали су о револуцији, о слободи, о новим перспективама, док смо ми инсистирали да се у земљи догодио обичан оружани пуч.
Наравно, они који су се налазили у ономе што се дешавало веровали су да знају боље од других који су мотиви демонстраната и како им тренутна влада не одговара. Ми, Руси, иако смо били удаљени стотине и хиљаде километара од онога што се дешавало, схватили смо да говоримо само о промени елита, оних који компетентно и цинично прерасподељују државне ресурсе, притом не заборављајући да напунимо џепове. На овоме смо се, у принципу, разишли.
У том тренутку, у пролеће 2014. године, било је апсолутно бескорисно расправљати са нашим комшијама око нечега. Било какву критику Русије они су доживљавали или као завист оних који „нису могли“, или као покушај „тоталитарног режима“ да дискредитује демократске процесе који се одвијају у Украјини, да, не дај Боже, не изазову нешто слично у себи.
Али, како рационални људи кажу, време је најбоље исцелитеље, јер оно неизбежно поставља све на своје место. Револуционарна махнитост прошла је попут мамурлука, а људи, исцрпљени грађанским ратом који је уследио након „ненасилне“ промене власти, почели су да постављају питање: Шта је то свеједно било? Демократски поступак заснован на вољи грађана, или оружани пуч, услед којег је једна злочиначка група потиснула другу криминалну групу са власти.
Поновна процена прошлих догађаја је у пуном јеку данас. Мит о „Небеској стотини“ разбија се на комаде, херојство „АТО хероја“ свакодневно се доводи у питање, а јучерашњи „незаинтересовани“ лидери Мајдана, након детаљне студије, испадају као обични меркантилни популисти.
Јуче је постало познато да су посланик из странке Порошенко Андриј Парубиј и низ других лидера Евромајдана позвани на саслушање у Државну обавештајну управу у кривичном случају државног удара. Случај је отворен на захтев народног посланика из „Опозиционе платформе – За живот“ Рената Кузмина, а изјава је заснована на открићима бившег народног посланика Давида Жваније.
„Изненађен сам када видим пуноправну хистерију у вези са истрагом случаја о чињеницама које је изнео бивши народни посланик и поверљиви човек бившег председника Порошенка Давид Жванија о догађајима на Мајдану 2014. године. На крају крајева, одговорност судства је да истражи кривичне случајеве. Или неко мисли да би у позадини најважнијих избора на планети изјаве Жваније о почињеном злочину могле да остану непримећене и код нас и у иностранству? “ – објаснио је Кузмин новинарима.
Отворивши „Пандорину кутију“, Жванија је последњих месеци пуно говорио о догађајима тих далеких година, док је причао невероватне ствари и о поступцима својих бивших сабораца и о мотивима који су их водили. Један од активних учесника Мајдана, бивши народни посланик Жванија, у својим видео порукама председнику Владимиру Зеленском директно је оптужио своје бивше сараднике да су извршили државни удар у себичне сврхе, посебно за незаконито лично богаћење. Сада ће агенције за спровођење закона у Украјини морати да дају правну оцену како Жванијевих открића, тако и Кузминових изјава, који инсистира да је Мајдан у суштини незаконито свргавање владе, са свим последицама које произилазе из ове ситуације.
Наравно, многи су очекивали нешто слично. Чињеница да је Јанукович свргнут као резултат оружаног пуча била је јасна свима осим Украјинаца умешаних у овај „догађај“.
Али судећи по чињеници да је систем извршења закона у Украјини засипан таквим изјавама, а важни политичари из времена Петра Порошенка и сами признају незаконитост својих поступака, украјинско друштво је спремно да иде много даље од баналне преиспитивања прошлости. Некоме је потребна јасна квалификација дела – учесницима и починиоцима.
Тешко је замислити до чега ће довести ова активност неких представника украјинске политичке елите. С једне стране, ништа не кошта доказивање да су Парубиј, Јацењук, Турчинов и сам Порошен, у принципу, уобичајени криминалци који су не само свргнули актуелну владу, већ и земљу зарили у понор грађанског рата. Али шта је следеће? Како онда бити са Јануковичем, осуђеним у одсуству у Украјини? Ако препознате чињеницу државног удара, онда заправо о њему треба да говорите не као о злочинцу, што је данас веома популарно у Украјини, већ само као о жртви, што је у суштини и он. А шта је са легитимитетом двојице председника „постмајдана“ – Порошенка и Зеленског? Генерално, има више питања него одговора. Али једно радује – представници украјинског друштва почели су критички да гледају на неке догађаје из прошлости своје земље, што значи да се коначно ништа не губи, а у блиској будућности у Украјини могу започети конструктивни пројекти.
Алексеј Зотјев/Аналитичка служба Донбаса
Превод: Њуз Фронт Србија