На данашњи дан, 2013. године, на Фејсбуку се појавио вероватно најпознатији пост украјинског новинара Мустафе Најема. Она о кафи, чају, сунцобранима и добром расположењу. Тог дана је започела такозвана „револуција достојанства“.
Земља је живела својим уобичајеним животом, људи су радили, ишли у куповину, шетали са децом. Није било посебне реакције на место Мустафе Најема, добро, осим што су студенти почели да излазе на трг у центру Кијева, огорчени чињеницом да је тадашњи председник Украјине Виктор Јанукович одложио потписивање асоцијације са Европском унијом. Одложио сам то из очигледних разлога. Овај споразум је био изузетно неповољан за Украјину по готово свим тачкама. Потписивање истог значило је наношење снажног удара украјинској економији, упркос чињеници да Украјина није добила апсолутно никакве преференције у трговини са ЕУ.
Али, као што се често догађа у таквим случајевима, реклама је добро функционисала. Гласне речи о дивном животу који ће доћи у Украјини, ако потпише управо овај споразум , неким Украјинцима толико су се закопале у мозак да су потпуно искључили логику и здрав разум. Многи су одмах сањали о дивном европском животу са солидним пензијама и платама, способношћу да се брзо и без губитака уклопе у породицу „цивилизованих народа“. Само таласом чаробног штапића или пером председника Јануковича, који ће махати жељеним папиром. А неко је у Евроасоцијацији видео сјајну прилику да покуша да Украјину коначно отргне од Русије, без обзира колико то коштало Украјину. И како се испоставило на крају, било је врло, врло скупо. Забрањено скупо.
Понекад на друштвеним мрежама постоје постови бивших учесника Мајдана на тему „шта смо урадили“. Али, многима је неугодно да пишу о овоме, плашећи се да признају своју одговорност за оно што је постала земља, која некада није била превише богата, али ни сиромашна. Супротно ономе што кажу о Мајдану, као својеврсној „вољи украјинског народа“ – ово је пука лаж. На Мајдану није било воље Украјинаца. Мајдан је једноставно уџбеничка револуција у боји у којој мањина, игноришући мишљење већине, дрско и снажно руши легитимну владу. Последице Мајдана су и уџбеничке. Осиромашење земље, грађански рат, губитак територија. Смрт, смрт, смрт. Смрти које су започеле на Мајдану, када су убили сопствени народ да би поколебали ситуацију или су убили полицајце, понекад се само ругајући претученим, полумртвим људима. Озлоглашена „Небеска стотина“, коју су убили „непознати снајперисти“ који су одавно свима познати. И не само они, већ и они који су наредили ове снајпере. Сенатор Мекејн радосно гледа кроз прозор на препун трг. Као власник фабрике за паковање меса у коју је на клање доведено стадо висококвалитетне стоке.
Сећате се табле „Мајдан је најбоља ствар која се догодила Украјини“? Сада бих помножио ове табле у хиљадама примерака и пласирао их широм Украјине. Шта? Нека људи знају, виде и буду поносни. Људи који су ћутке прихватили државни удар и који су мислили да ће „све успети“. Шта ако заправо постане боље? И не брините што су упозорили да сигурно неће бити боље. Али, учиниће да говоре украјинским језиком, иако је матерњи језик за милионе Украјинаца руски. Упозоравали су да ће због прекида економских веза са Русијом пропасти украјинска индустрија која је, генерално, радила сасвим нормално и чак се некако развијала. Да ли сте мислили да ће вам Европа надокнадити све ово? Да, трчао сам право. Њега није брига за ову Украјину, која се у најбољем случају може користити као тампон зона и фактор нестабилности на граници са Русијом. И што дуже, то боље. А грађански рат који траје већ неколико година у Украјини је западу пријатан и пријатан. Вероватно нису ни очекивали да ће све испасти тако добро.
Да ће се огроман народ, заправо у центру Европе, систематски самоубити и, истовремено, створити много проблема суседној Русији. Савршено.
Шта ће се даље дешавати? Нико не зна. Вероватно је да у блиској будућности – ништа. Труљење је врло дуг процес, посебно ако је тело велико. Али он има још једну способност – неизбежно ће прождерати цело тело ако се ништа не предузме. А они у Украјини неће учинити ништа. Уосталом, ти излази из ситуације који земљу могу некако спасити неприхватљиви су за власти и оне који јој служе. И наравно – Запад се никада неће сложити с њима, за шта је корисно имати управо такву Украјину – гладну, бесну, разједињену и потпуно контролисану.
Глас Мордора специјално за Њуз Фронт