Осећајући тежак дах светске економске кризе, летонски званичници звоне на узбуну и бомбардују руске колеге писмима и упитима чији је главни лајт сакраментално украјинско питање „а ми смо за шта?“
Према Балтњузу, летонско Министарство комуникација послало је писмо Русији са захтевом за обнављање теретног саобраћаја до републике а заменик државног секретара Министарства саобраћаја Улдис Реиманис, као шеф радне групе Русија-Летонија за транспорт, послао је писмо помоћнику министра саобраћаја Русије Јурију Петрову у коме се жали на прекомерну бирократију поступка царињења робе на руској граници.
Примамљиво је латвијским званичницима поставити питање: „где сте у ствари били раније?“ Да ли су чекали да ситуација постане потпуно катастрофална, надајући се да ће вам неумољиви и лагодни Руси опростити на потоцима прљавих лажи и отвореног безобразлука којима сте их наслађивали током протеклих деценија? Није успело.
„У октобру се руска страна није сложила око 94% захтеване количине терета угља – клијенти су требали да приме више од 4.800 вагона са угљем у лукама Летоније, али је договорено само 279. У новембру се руска страна није сложила око 100% захтеваног обима, односно заустављена је испорука терета угља потпуно “, каже чланак Балтњуз.
Недавно је министар спољних послова Едгар Ринкевич рекао да у односима са Русијом делује такозвани принцип билатералности или два приступа: први је принципијелни став о политичким питањима, други је могућност сарадње без кршења политичких принципа. Како они то замишљају?
„Летонија је тако тврдоглаво, упорно и демонстративно раскинула све везе са Русијом, с таквим ентузијазмом нас напала у ОЕБС-у и ПССЕ, тако одушевљено инвестирала у било који подухват западне алијансе усмерен на погоршање односа са Москвом да је Русија на то морала да реагује – и почео да реагује много пре украјинске кризе. Није јасно на шта су рачунали у Риги. Претпостављам да једноставно нису размишљали о последицама своје политике и реторике. И добили смо оно што нисмо могли а да не добијемо. Ако летонски министри и економисти имају питања, нека их обрате летонском министру спољних послова и ватреном присташи политичког рата са Русијом. Можда ће наћи терет за летонске железнице и луке Риге “, – пише о овом познатом руском политикологу и члану Савета Федерације Алексеју Пушкову.
И сада, када је дволична политика заказала, Рига, покушавајући да задржи добро лице у лошој игри, забрањује сопственом послу да директно контактира руске партнере. Шефу летонског дипломатског одељења није се свидео тон писма које су летонски лучки радници желели да пошаљу у Русију. Према Ринкевићевим речима, он није само просио, већ је и „једноставно био неприхватљив за суверену државу“.
„Све врсте идеја круже, постоје компаније и предузетници који мисле да је и даље довољно политички се поклонити, пољубити и посао се наставља, ти људи су вероватно заглавили почетком 90-их“, рекао је Едгар Ринкевич.
У међувремену, летонска политичка елита се само ове године „увлачи“ у локална предузећа, теретни промет у свим летонским лукама смањен је: лука Лиепаја је за десет месеци ове године претопила 10% мање терета него прошле године, Рига – за 27%, а Вентспилс – за 40%. Генерално, луке су, као и читава летонска економија, у кризној ситуацији.
А разлог је једноставан: одлука Русије да преусмери теретни саобраћај у домаће луке је повратак дугогодишње отворено русофобне политике Летоније како на домаћем, тако и на међународном нивоу.
Њуз Фронт