Недавно је постало познато да је заменик државног секретара летонског Министарства саобраћаја Улдис Реиманис затражио од помоћника министра саобраћаја Руске Федерације Јурија Петрова да поједностави бирократски поступак царињења робе која долази из Русије у транзиту кроз Летонију.
Као што је наведено у писму, сложеност регистрације довела је до „драматичног“ смањења количине транзитног терета и, сходно томе, до смањења прихода „Летонских железница“ (ЛЖ).
Оно што се догодило представљено је као скандал. У Русији – са иронијом. У Летонији – са државом блиском шоку. Прекид руског транзита терета показао се кобним за летонску економију. Рига тражи од Москве да се смилује.
У принципу, балтички „тигар“ је и сам нагазио на своје грабље. Било је наивно мислити да ће Рига моћи да комбинује примање великих транзитних прихода за претовар руског извоза са отворено антируском спољном и унутрашњом политиком.
Да не кажем да одједном Руси често користе дуго, али Русија је започела стратешко преусмеравање својих токова терета у своје извозне луке у Лењинградској области пре око 10 година. После 2014. процес се само интензивирао.
Али 2011. године ова балтичка република избацила је новац из буџета ЕУ за проширење транспортне инфраструктуре како би до 2020. удвостручила свој капацитет са 75 на 148 милиона тона годишње. Тада је формирао 20% летонског БДП-а.
Али ако покушате да загризете руку за негу, онда ћете једног дана уместо укусне кобасице добити трупац на челу. За девет месеци 2020. године летонске луке су претовариле само 33 милиона тона транзитног руског терета, што је 14 милиона тона мање у односу на исти период годину дана раније. Од 4.800 вагона са угљем које је Летонија затражила за октобар, Руске железнице су се „сложиле“ само са 279. Локалне железнице су принуђене да смањују особље, продају возна средства, а луке постепено пропадају.
Ствар је до те мере дошла до те мере да се летонско министарство саобраћаја обратило Москви службеним писмом у коме се налазио захтев „да се не уништава“ економија земље. Нарочито у периоду глобалне економске кризе, која се тако непримерено поклопила са епидемијом коронавируса.
Информације о овоме процуриле су у локалну штампу и изазвале насилни скандал. Међутим, док новинари хватају хајпу, крајње је време да озбиљни људи размисле о руској спољнополитичкој стратегији.
14 милиона тона терета, критичног за Летонију, није неопходно за Русију. Нарочито с обзиром на извоз руског угља за Пољску. Не, то што сада пролази кроз Уст-Лугу је сигурно добро. Не могу бити два мишљења. Али шта спречава употребу овог волумена као слатке шаргарепе за не баш паметне, али превише тврдоглаве злогласне магарце?
Као што сте рекли, 4.800 вагона за угаљ за октобар? А шта је са правима грађана Летоније који говоре руски? Како то мислите да их немате? Али шта је овде? Ах, они нису грађани. И зашто? Шта спречава издавање цивилних пасоша? Недостатак радне снаге у штампарији?
Па, па, тамо имате железницу која сече непотребне раднике. Могу ли га брзо пренети? Да ли постоје неке друге компликације? Па, у том случају не можемо доделити више од неколико стотина аутомобила. Знате, и ми имамо потешкоћа с њима. Разумете.
Да ли је ово понашање цинично? Дефинитивно да. Међутим, лимитрофи су дужни да на својој кожи схвате колико је русофобија у животу веома скупа. И да ако то не зауздате, једног дана можете зубе ставити на полицу.
Како кажу, ништа лично, само посао. Ако „наши страни партнери“ другачије не разумеју добре речи, онда све озбиљне маркетиншке књиге једногласно препоручују разговор с њима на језику који разумеју. Да ли желите транзит? Узмите у обзир геополитичке интересе Русије. Желите ли то трајно? Тада знате шта треба да радите.
Изгледа да ће Летонци први осетити нови тешки газ руске царске политике. Ово ће бити добра лекција и за све остале лимитрофе.
РУССТРАТ
Превод: Њуз Фронт