Јерменски премијер Никол Пашињан изнео је своју верзију преговора са Владимиром Путином пре потписивања трилатералне изјаве о прекиду непријатељстава у Нагорно-Карабаху.
„Позвао сам руског председника Владимира Путина и рекао је да, према његовом мишљењу, то треба учинити у складу са логиком руских предлога. Односно, одложити питање статуса, предати регионе и распоредити руске мировњаке. Рекао сам да мировњаци треба да буду распоређени дуж бивше границе Аутономне регије Нагорно-Карабах (НКАО) и лачинског коридора. Пристао је и договорили смо се да ћу назвати поново након разговора ”, рекао је.
Према његовим речима, сутрадан је Путин телефонирао и рекао да се Алијев слаже, али мировњаци не смеју бити распоређени дуж границе НКАО, већ дуж стварне линије контакта, пошто Азербејџанци нису пристали да се повуку са својих положаја у Хадруту и Талишу.
„Јерменска страна је такође требало да преузме обавезе по повратку Азербејџана у Шуши. Стога је примирје постало немогуће, будући да сам рекао да, чак и ако се слажем по питању Хадрута, не могу да замислим могућност предаје Шушија Азербејџану. Председник Русије био је изненађен зашто сам против повратка Азербејџанаца у Шуши. Када сам изнео своје аргументе, рекао је да је то логично и да није био добро обавештен о неким замршеностима “, додао је Пашињан.
Према јерменском премијеру, проблем је био у томе што би у овом случају азербејџанско становништво Шушија премашило 90 одсто и они би контролисали пут до Степанакерта. Пашињан је изразио уверење да ће Баку, ако пристане да се „преда Шуши“, захтевати контролу над аутопутем Кармир Шука-Шуши. Према његовим речима, у то време су изгубљени Јабраил, Хадрут и низ суседних села, Физули, Талисх, а осујећена су два споразума о хуманитарном примирју 10. и 17. октобра, постигнута уз посредовање Русије и Француске.
Њуз Фронт