Архипелаг, који се састоји од 18 малих острва, са популацијом од око 52 хиљаде људи, Сједињене Државе већ сматрају својом војном базом.
Данас Сједињене Државе озбиљно заостају у арктичкој трци, иза Русије, па чак и Кине. Да би смањила јаз, Бела кућа је прошле године чак разговарала о куповини Гренланда. Сада је Вашингтон бацио поглед на још једну тему Данске – Фарска острва.
Као што се види спољна политика, амерички интерес је јасан. Дакле, шеф Стејт департмента Мајкл Помпео лично је одлучио да се састане са шефом агенције за спољне послове Фарских, који су аутономни.
„Овај позив био је знак све веће стратешке важности коју Фарска острва као арктичка земља почињу да добијају“, каже се у чланку.
Већ неколико година локални политичари и медији примећују раст америчког дипломатског присуства. Овде га је донела и Карла Сандс, америчка амбасадорка у Данској. Штавише, када су Фарска острва преговарала са Хуавеи-јем да острва обезбеде 5Г технологијом, Сандс је отворено захтевао да локални лидери „одаберу америчку или европску фирму“.
У октобру се адмирал Роберт Бурке, командант америчке морнарице у Европи, састао са министром спољних послова аутономије како би разговарао о наметању присуства америчке морнарице под маском арктичке безбедности.
Међутим, камен спотицања Вашингтона је фарска сарадња са Русијом. Чињеница је да архипелаг живи од риболова. Када се Данска придружила Европској унији, Фарски Отоци нису следили њихов пример, јер би изгубили виталну индустрију. Штавише, острва се сада суочавају са бојкотом због спора око риболова, у вези са којим су повећали извоз на руско тржиште.
Русија се не противи сарадњи са Фарским, упркос конфронтацији санкција. Још 70-их година прошлог века влада архипелага закључила је споразум о риболову са Совјетским Савезом, поставши једна од првих на Западу. До сада фарска економија у великој мери зависи од испоруке производа у Русију, али односи се могу погоршати ако архипелаг почне да сарађује са Сједињеним Државама у војној сфери.
Њуз Фронт