Да је Црна Гора земља чуда илустративан је примјер и како се сва сила НВО и појединаца оркестрирано обрушила на актуелну министарку, проф. др Весну Братић, све у намјери да се “спаси” Црна Гора од коначног потонућа.
Бизарно је, међутим, како по питању стицања држављанства Весне Братић исте те добро плаћене НВО, и добро плаћени појединци, ниједном не завапише за спас Црне Горе око проблематичног економског држављанства, једне од тема чак и Глобал ситизен форума! А то држављанство су стекли и Таксин Шинаватра и Мохамед Дахлан, за којима је расписана Интерполова потјерница. Али, поменути спасилачки сектор Црне Горе, сви ти јунаци тад ником поникоше, и у проблематичне пасоше не погледаше.
И не бјеше их брига што је Црна Гора држављанство продавала бројним сумњивим бизнисменима с Интерполових потјерница, није им сметало што су такви удруживали своје прљаве паре с домаћим тајкунима правећи од Црне Горе приватни феуд, Монтенегро за финансијске мућке екстремних размјера, чиме је наша земља блаћена пред међународном заједницом.
Данашњим јуришницима у атаку на једну жену, хајци налик оној морбидној у роману “Уста пуна земље”, није сметало ни што је из Европске комисије стигло упозорење да је систем куповине економског држављанства “веома опасан и ризичан, јер њиховим корисницима омогућава да се слободно крећу кроз ЕУ, која не смије постати уточиште за криминалце, безбједна зона за корупцију и прљав новац”.
И поред таквих флагрантних упозорења сви данашњи “спасиоци” Црне Горе се не удубише у дату проблематику, а кад је у питању обично држављанство једне професорице оркестрирано исказаше свој хиперпатриотизам у борби за спас земље.
По свој прилици, Црна Гора је до доласка Весне Братић имала оптималан број становника, али је то једно држављанство од 2012. превагнуло, и имало далекосежне посљедице. Па је сва Црна Гора од економског тигра постала тигар од папира. И задужила се, вјероватно исто због Весне Братић, скоро четири милијарде еура, као земља пропале економије.
По свој прилици, др Братић је својим доласком крива и за чувену аферу “Лименка”, чија је суштина у томе да је породица Ђукановић стекла више милиона еура преко закупа земљишта и одуговлачења процеса, по основу које се сума за обештећење попела на “свега” десетак и нешто милиона еура. А из МАНС-а је тим поводом указано да се ради о “уџбеничком примјеру договорене корупције”.
Чак је и сестринска партија СД-а, СДП, својевремено прозвала Ивана Брајовића око афере “Лименка” предлажући му да се застиди и због афере “Рамада”, због злоупотребе средстава из државне Жељезнице. СДП је указала и да Брајовић не треба да брани Црну Гору, јер је негира тиме што је опљачкао државу и грађане за цирка 250 милиона!
Али, питамо се, шта је 250 милиона. Још да се СД, која се данас “прчи” по Црној Гори, сјетила да у све то инволвира и др Весну Братић, јер је у Монтенегру све могуће, био би то пун погодак, али ко ће се свега сјетити.
Др Весна Братић вјероватно је крива и за аферу “Рамада”, јер неки тврде да је једном прошла поред тог хотела, што је довољно да је праведничке НВО и њихови челници доведу у директну везу с харчењем државног новца у том угоститељском објекту.
У сваком случају, да Братићева није стигла у Црну Гору, ништа од хиљаду и једне афере се не би десило. Али тако је то кад смо малерозна држава. Зато се, сто посто, не би десила ни афера “Телеком”, опет блиска члановима фамилије актуелног предсједника, што све говори колико је кобан био тај долазак.
Да се није десио, све би нам цвјетало, а овако нам само цвјетаху бројне цвећке харчећи Црну Гору до 30. августа као личну прћију. И све то ниједном није засметало патриотски настројеним НВО, него им је чак подизало национални адреналин у земљи чуда.
Постоји основана сумња да је Братићева крива и због бројних трећих мандата судијама по Црној Гори, због непотизма, због тога што грађани гину по улицама Црне Горе као у сред Колумбије, и ко зна због чега све не.
Ако ништа друго, нећемо јој опростити ни што је јавни дуг Црне Горе 80% БДП-а, па се бар за то не може оправдати. Као ни за ВД стање у Тужилаштву.
Братић је сада конкретно крива и што “ретроградној” Влади честитају све највеће земље свијета, а амбасадорку Сједињених Америчких Држава радује сарадња са новом Владом!
Како све ове контроверзе објаснити, хамлетовско је питање. Срећом, народ, као и Бог, све види, и ћути. А ћути зато што је 30. августа врло гласно рекао шта мисли. У корист Црне Горе и повратка владавини права и истинској демократији.
А Братић ће, свакако, поправити властиту реторику, јер је сад јавна личност, и мора добро пазити на сваку изговорену ријеч.
Битно је једно, у корист грађана ове земље, све по честитом Ивану Гундулићу: “Коло од среће уоколи / вртећи се не пристаје: / тко би гори, ето је доли, / а тко доли гори устаје.”
Нек је вјечна Црна Гора, али не дволична, него истинска, чојска и сојска. И џентлменска. У којој нећемо колективно јуришати да уништимо живот ниједној жени, мајци, сестри… Јер ово је ипак монтањарска земља.
Др.Драган Копривица/ИН4С