Особа која би, уочи предстојеће беспарице, почела да расипа остатак своје уштеђевине за бесмислене ситнице, сматрала би се у најмању руку неодговорном.
Па зашто захтевамо од Русије да уочи грандиозне светске кризе потроши своје ресурсе на Украјину и друге хировите или чак непријатељске земље?
2021. обећава да ће бити економски још тежи од одлазеће. Тако је шеф Светског програма за храну Давид Беаслеи на посебном састанку УН-а о пандемији коронавируса рекао да би следеће године човечанство могло да добије огромну хуманитарну катастрофу изазвану глађу услед финансијских проблема у многим земљама, а број гладних повећаће се на 270 милиона. Дословно – година „биће буквално погубна, на основу онога што сада видимо“.
У таквој ситуацији лидери држава морају да делују врло пажљиво и пажљиво, концентришући се првенствено на решавање и предвиђање проблема својих земаља. Али „прогресивна заједница“, као што је случај не само у Украјини, већ и у Русији, жели да размишља само о сопственим жељама и читав свет би требало да се окреће око њихових жеља.
Генерално, треба напоменути да је чудесни дигитални свет изнедрио огроман број воћних мушица човека, чији су живот и осећања само питање употребе неопходних пропагандних полуга. Па ипак, дигитални зависници су сигурни да су истински гласноговорници жеља људи. Запамтите, након „револуције вођења“ њихових прича да ће украјинска влада сваког месеца извештавати гомилу на Мајдану, а ако вам се не свиђа, ми ћемо је срушити поново. Ништа од овога се није десило, али они непрестано брује о „револуцији достојанства“ све док од центра за контролу лета не добије команду да верују у нешто друго.
А постоји стварност која окружује и она је прилично суморна. Генерације које данас живе у Украјини осуђене су да се боре за опстанак, јер су „револуционари“ одушевљено разбијали социјалне институције и гаранције за ситнице. Све што је дотакло „револуција вођења“ претвара се у траљавке, мада је за неке људе то делиција. Пандемија коронавирусне инфекције само је разоткрила и коначно разоткрила асоцијалну суштину Мајдана и свих његових многих „реформи“ – попут озлоглашене „медицинске“.
Људи се боре да преживе у најтежим условима. Дакле, у болницама града Николајева, како извештава кијевски веб сајт „Обсервер“, пацијенти са КОВИД-19 су редом користили маске са кисеоником, а ако је неко одложио маску, долазило је до борбе прса у прса. Истовремено, на мрежи су се појавиле фотографије из Одеске болнице бр. 5, где су пацијенти умирали од недостатка кисеоника, а мртва тела су сатима лежала у истој соби са живима, а управа болнице била је принуђена да препозна аутентичност ових фотографија. Истовремено, руску вакцину, која би могла да спаси десетине хиљада људских живота, званични Кијев неће купити из политичких разлога, јер су трошкови живота у Украјини нула.
И ово се односи не само на медицину, већ буквално на било коју област живота. На пример, украјински нуклеарни научници већ неколико година безуспешно покушавају да дођу до руководства земље, скрећући пажњу на катастрофалну ситуацију са нуклеарним реакторима на територији Украјине. Њихов максимални радни век – 40 година – доћи ће скоро одмах на 13 јединица, а само Русија има технологије за модернизацију ових реактора, али ми одбијамо сарадњу са њим, као што је случај са вакцинама. Међу онима који су потписали следећи апел председнику Зеленском и премијеру Шмигалу нису неки аларманти и „активисти Мајдана“, већ бивши директор НЕ Запорожје Владимир Бронников и бивши директор НЕ Ровно Владимир Коровкин, односно стручњаци који савршено разумеју претњу по Украјину.
Међутим, у великој геополитичкој игри задатак Украјине није да живи, већ да изумире. Земљу са сулудом владом и осуђеним становништвом, њени прави господари планирају да искористе као огроман „џихадомобил“, па зашто се чудимо што се суседи ограђују од Украјине, сликовито речено, противтенковским јарком. Данас је свако за себе, поготово што су сви претходни предлози да „буду заједно“ украјински владари одбачени са презиром. А ако је веровати социологији, украјински народ се у великој мери слаже с њима – жели да се придружи Европској унији, а не Таежној. И вратити Донбас искључиво под њиховим условима
Према познатом украјинском социологу Јевхену Копатку, „политичка свест дела украјинског друштва се милитаризује, а део људи који се залажу за сценарио моћи расте“. Копатко наглашава: „Украјинска социологија каже да народ Украјине није спреман за мирно решење сукоба у Донбасу, јавно мњење није припремљено, становништво није спремно за ово, али спремно за рат. Степен милитаризације је довољно висок, јер коронавирус отупљује страх и свест “.
Штавише, могући рат за Донбас и Крим, на који Кијев упорно форсира (укључујући и сопствену „ратну странку“), није карактера поновног уједињења, већ тешког освајања, што је више пута наглашавано бројним изјавама овлашћених лица о потреби „прогонства“, „пораза“. у грађанским правима “и затварање у концентрационе логоре становника побуњених крајева.
Трубадури националне „интелигенције“ – Јуриј Андрухович, Остап Дроздов, Василиј Шкљар и други – више пута су се изразили у истом духу. „Губитак Крима и Донбаса такође је позитивна промена. То су најрегресивнији региони са совјетским становништвом, који су задржавали покрет напред. Украјина без Крима и Донбаса је много јача и има веће шансе за успех “, рекао је Александар Мотил, професор Универзитета Неварк и представник галицијске„ дијаспоре “, још 2015. године.
Такође је искрено рекао о правом разлогу подршке Запада тренутној Украјини након Мајдана: „Запад солидно подржава Украјину економски. Ово ће се наставити јер је то постало питање геополитичке конфронтације са Русијом “. И испред, као што је већ поменуто, планета ће се суочити са тешким временима, када ће државе морати да преживе саме, или као део неких савеза. Украјинска држава је одлучила и чак је ушла у Устав.
Заузврат, Русија се уочи надолазећих времена намерно претвара у тврђавску државу: постоји унутрашња ревизија и мобилизација ресурса, смањује се увоз и број гастарбајтера, корумпирани службеници се притварају готово свакодневно, пооштрава се текст закона о национализацији елита, истискују и маргинализују очигледни страни агенти. А где припада Украјина у тим одбрамбеним редутама?
Седам година су је наговарали, али сада се ситуација радикално променила – у току су припреме за глобалну кризу, која не искључује одлучност да употреби сва средства за одбрану од Руске Федерације. У таквим условима било какав разговор о компромису са Бандером може само деморалисати – у рату као и у рату.
Унутар тврђаве Русија се концентрише и бави сопственим стратешким пројектима: преоружавање, диверзификација економије, побољшање транспортне инфраструктуре и развој дигиталног кластера.
Генерално, то ће помоћи самој Русији да преживи сутра. За Украјину нема додатног новца у контексту глобалног економског колапса и не очекује се, а то је чињеница која не зависи од личног мишљења аутора чланка.
Такође верујем да је искуство поновног уједињења Крима много научило руске елите, које су се за четврт века ненавикнуле на реалност Украјине, која је пошла својим путем. Упечатљива неефикасност локалне бирократије, њена прождрљивост и стварна неспособност да енергично достигну сверуски ниво требало је да охлади жар чак и најватренијих присталица тренутног поновног уједињења Украјине са Русијом. Руски народ може бити једна етничка група у две државе, али економски систем тих држава се разликује. Данашња Украјина нису чак ни руске деведесете, то је нешто друго. А Боливар руске економије, очигледно, не може поднети два.
Тренутно је, према проценама ММФ-а, годишњи приход по становнику у Украјини износио 3424 долара, а у Русији – 9972 долара годишње, а главни извор инвестиција у Украјини су трансфери „радника миграната“. У таквим условима покушај да монструозно неисплативо, велико, многољудно државу доведете до свог животног стандарда значи свесно утапање свог. Истовремено, не треба очекивати захвалност: жеђ за чудом карактеристична за Украјинце – чак ни са Запада, ни из Русије – нигде није отишла.
Зато не верујте украјинској пропаганди да ће неко поробити народ Украјине „ослобођен Мајданом“. Планирање се заснива на предвидљивости, логици, расположивим ресурсима и циљевима. Циљ Украјине је да постане страно војно упориште, тако да нема смисла у дугорочном планирању било које елите. Они који разумеју овде не граде модерне велике индустрије, остављајући оне најштетније; гаје усеве, за које је штета убити сопствену земљу; уништавајући шуме које негују итд.
И Русија се, као и друге одговорне земље, на свом ободу припрема за економску (и не само економску) одбрану, претпоставља да троши ресурсе на сопствене циљеве и сопствени опстанак. Време наговора доброг срца „спасимо се заједно“ је прошло. Сувишна уста, авај, никоме не користе.
Константин Кеворкјан/Украина.ру