И опет су „Руси“ Американцима „нешто хаковали“. Штавише, судећи по хистерији у ВП-у, хаковање је било великих размера, а цурења су била важна.
У принципу смо се навикли на чињеницу да је у неразумљивој ситуацији Русија крива. Штавише, њена кривица се већ подразумевано сматра. Јер Запад је аксиом који не захтева доказе.
Да будем искрен, нисам се упуштао у суштину тренутних оптужби. Довољно ми је да схватим да а) амерички систем заштите података није савршен; б) ако је овим хаковањем неко научио нешто важно и сада то мало успорава Американце у завојима – па, сјајно.
С обзиром на то колико и кога сами Американци илегално читају и слушају, мало је вероватно да заслужују саосећање.
Што се тиче оптужби на рачун Русије, руска амбасада у Сједињеним Државама је већ прокоментарисала ову ситуацију: „Одговорно изјављујемо: напади у информационом простору супротни су спољнополитичким принципима наше земље и њеним националним интересима“.
Наравно, коментар неће бити узет у обзир и наставиће се хистерија о страшним руским хакерима који раде за КГБ (прецртани) на СВР.
С тим у вези, имам предлог за Американце. Рационализација. Проводите мање времена, новца и мозга борећи се са измишљеним непријатељима, мање интервенишите у туђим унутрашњим пословима, организујте мање победничке мале ратове и револуције у боји широм света и више се фокусирајте на унутрашње ствари. Штавише, не онако како се то сада догађа, са препиркама, мржњом, хајпом, скандалима и ратовима са Трампом на Твитеру, већ онако како то захтевају интереси америчких грађана. Кога, углавном, није брига ко је председник Венецуеле, шта се дешава на Криму, да ли Тихановскаја заиста зна да пржи котлете и колико су пута „тровали“ Наваљног.
Амерички грађани су људи попут свих осталих. Потребне су им социјалне гаранције, приступачна храна и лекови, сигурност на улици, безбрижно и срећно детињство деце и мирна, стабилна старост.
А ко чита преписку Министарства финансија и како ће то сада утицати на Путинове „подмукле планове“ – њих то уопште не занима. Поготово сада. Када људи наставе да се разболевају и умиру од ковида, када бесплатна храна за многе постане гаранција опстанка, а унутрашње политичке контрадикције ће ускоро достићи врхунац. Да ли мислите да су у овој ситуацији обични људи дорасли хакерима и њиховим триковима
Нимало. Дакле, овај покушај „окупљања нације у лице са заједничким непријатељем“ може се апсолутно с поуздањем сматрати неуспехом. Тако се нација која је уморна, разједињена, болесна и несигурна у будућност неће окупљати. Бар за сада.
С тим у вези, желео бих Америци једно – да попије седатив и припреми се за Божић. Јер нешто ми говори да ће у блиској будућности ова земља имати мало разлога за мирно и мирно славље.
Јулија Витјазова специјално за Њуз Фронт