Најава да ће бивша америчка државна секретарка Мадлен Олбрајт бити укључена у дијалог Београда и Приштине, свидело се то Србима или не, која jе дошла после њених недавних „савета“ за Балкан администрацији Џоа Бајдена, попут најгоре ноћне море враћа потиснута сећања на речи и дело политичарке коју многи сматрају ратним злочинцем.
Медлин Олбрајт
Несрећне деведесете прошлог века Србима су донеле многа зла, а у све то прсте је умешала и Олбрајтова, која ни после неколико деценија не престаје да долива уље на ватру. Једна од најгласнијих заговорника бомбардовања тадашње СР Југославије и дан данас је велика пријатељица Албанаца и промотерка независности Косова по сваку цену.
Пријатељица Албанаца
„Косово и даље остаје тест за демократију, али уз велико залагање пријатеља у Конгресу и албанско-америчке заједнице они могу помоћи у изградњи мира и просперитета за све. Америчке патриоте су прави пријатељи Албанаца“, навела је Олбрајтова недавно на округлом столу о будућности Косова.
У Комитету за спољне послове Представничког дома Конгреса САД је казала да су у прошлости Америка и њени савезници учинили праву ствар и на Косову и у БиХ, наводећи да је један од најважнијих циљева нова америчке администрације комплетна косовска независност.
А та права ствар о којој Олбрајтова сада говори је агресија над српским народом, бомбардовање које је однело много невиних живота и које је оставило далекосежне последице.
Питање бомбардовања Србије 1999. године за њу је било питање „моралног избора“.
„Ишла сам у Москву и тамо су ми рекли да ће ставити вето на сваки наш предлог за Косово. Ми зато нисмо ишли пред УН, него директно у НАТО и имали смо успешно окончање етничког чишћења. Али у УН се на то још гледа као на нелегалну акцију“, изјавила је пре неколико година.
Поносна на акције на Балкану
Једном приликом је истакла да је поносна на своје потезе на Балкану.
„Била сам амбасадор у УН током рата у Босни када је свет преспоро реаговао и када је усвајање Дејтонског споразума зависило од Милошевићеве добре воље. Помно сам пратила ситацију на Косову где се одигравало етничко чишћење, убијање… У ствари ништа не бих променила да сам суочена са Милошевићем данас, и поносна сам на многе своје потезе…” рекла је Олбрајтова на промоцији своје књиге 2006. године.
Она је додала да јој је „жао Срба“ и да би „волела да је бомбардовање краће трајало”.
„Одвратни Срби”
Емоцију, ону праву, према Србима је показала шест година касније када је на промоцији књиге „Прашка зима“ у главном граду Чешке након комешања групе просрпски оријентисаних Чеха, изустила – „одвратни Срби”.
Синтагму коју је искрено али неспретно изговорила, а која је забележена камером, покушала је касније да „испегла” на промоцији у Хагу назвавши Србе – изванредним народом са значајном историјом.
Активно је учествовала и у оснивању хашког Трибунала за бившу Југославију, наводећи да је важно да се колективна кривица замени индивидуалном кривицом починилаца јер „жртве зверства заслужују правду”.
„Не може се целој нацији приписати колективна кривица, постоје појединци који су одговорни за етничка чишћења, геноцид, ратне злочине“, говорила је Олбрајтова.
Зашто Олбрајтова све то ради
Прашки портал „Парламентарни лист” објавио је прошле године да се Олбрајтова водила искључиво личним разлозима у свом залагању за бомбардовање СРЈ 1999. године, као и за стварање независног Косова.
Објавили су да је захваљујући својим блиским везама са лидерима терористичке ОВК, пре свега са Хашимим Тачијем, после доласка међународне управе на Косово и Метохију, приватизовала косовску телефонску компанију „Ипко”, а коју је њена компанија касније продала словеначком оператеру „Телеком Словенија”.
Мадлен Олбрајт је рођена 1937. у Прагу као Марија Јана Корбелова.
Прву годину живота је провела у Београду, пошто јој је отац био дипломата у амбасади Чехословачке. У Београд, где је и научила српски језик, се вратила и када јој отац постао амбасадор.
СПутињк