Смештен је на траси старог путног правца који је повезивао Љубовију и Пецку, а на основу његових карактеристика, сматра се да је могао настати током 16. века.
У нетакнутој природи на путу којим су некада каравани стизали до Ваљева, својом лепотом и грациозношћу издваја се Латинска ћуприја. А када се погледа испод моста дах застаје од Љубовиђе која се овде прелива у свој својој лепоти.
– Назив Римски мост или Латинска ћуприја је зато што је мост постојао за време Римског царства, тако да је одувек река Љубовиђа била река која је спајала две територије – општину Осјечина и другу страну која данас припада општини Љубовија – каже за „150 минута“ Светозар Гачић, директор ТО „Подгорина“.
Умела је пастрмка да одабере где ће да се мрести, али и становници овог краја у 16. веку где ће да пређу на другу страну. А друга страна некада је била веза са провинцијама Римског царства, касније са Босном, а данас између две општине.
Мост је грађен у облику лука од камена, а уместо малтера, употребљено је растопљено олово из рудника који су се налазили у близини.
Од 1983. године Римски мост налази се под заштитом Републике Србије као споменик културе од великог значаја. Након тога рађене су реконструкције, а последња 2016. године да би данас свако ко прође овуда бар на трен застао и уживао у крајолику.
Б92/Википедија/Опанак