Поводом одлуке владе Црне Горе о повлачењу седам амбасадора, дигла се велика галама.
Тако највише галаме ови „бивши“, што су постављали партијске амбасадоре по бијелом свијету.
А како ће тек да галаме када дојаве-стигну распуштени амбасадори то ћемо тек чути и виђети.
У сваком случају, добили су сјајну прилику да се врате из тудјине и спасу „угрожену“ Црну Гору.
Није искључено да ће сви заузети мјеста савјетника на броду предсједника Црне Горе Мила Ђукановића који полако али сигурно тоне.
Сада су повлачења постала изузетно популарна промјеном власти у Црној Гори.
Толико ће бити повлачења, да ће се повлачити све и свашта. Остало је још много повлачења, амбасадора, директора агенција, јавних предузећа, председника управних одбора… Повлачења су иначе увијек постојала на овим просторима, али оволико повлачења Црна Гора не памти.
До сада смо навикли да се повлачи роба из продавница којима је истекао рок важења.
(Када су у питању амбасадори, њима није истекао рок трајања, већ су се једноставно покварили и офуцали.)
Гледали смо како се повлаче ријеке и језера послије великих поплава.
Било је и случајева повлачења за језик, што се често дешавало међу брачним партнерима.
У овим расправама мужеви обично извуку дебљи крај.
Повлачење је толико проширено да се користи у свим приликама.
Када неко некоме постане толико досадан наметљив и провокативан он му једноставно каже: „Повучи ме…“ а овај не смије да га повуче јер је то увредљиво и понижавајуће.
Овакаве раправе се често завршавају тешком свађом, а некада и тучом.
Постоји и стара витешка игра снаге која се зове „повлачење конопца“
Претходна Влада је у претходном мандату често играла такву игру повлачења конопца са организованим криминалом.
Нажалост, у тој игри нико није побјеђивао зато што су сви стајали на једној страни, на страни криминала.
Зато свима који су подржавали криминални режим и тако добијали амбасадорске и директорске привилегије, слиједи повлачење.
Код нас у Црној Гори поред повлачења постоји још једна дивна ријеч коју су многи заслужили, а то је „мршикање“.
Тако да они који су поред свега овога крали и понижавали кога су стигли, њима слиједи мршикање а не повлачење.
Таквима се не треба обраћати цивилизованим и академским рјечником, него једноставно: „Мрш кући“!
Многи бивши функционери би се на крају задовољили и са мршикањем ка кући, само да их судски органи не мршну тамо ђе им је и мјесто, у Спушком затвору.
А када чујемо ове што вриште о угрожености и нестанку Црне Горе само зато што они нису на њеном челу, за њих постоји само један одговор: Мрш у историју!
Горан Шћекић/ИН4С