Међународни експерт за безбедност Џевад Галијашевић дао је интервју Српском Радио Чикагу.
Факти га преносе уз минимална и небитна сажимања.
Галијашевић је уводно оценио дипломатски скандал који су направили Жељко Комшић и Шефик Џаферовић, који одбијањем да се састану са Сергејом Лавровом у Сарајеву:
„То ме подсетило на 14. децембар 1941. када је Павелићева НДХ објавила рат САД и Великој Британији. Ово са Лавровом се десило 15. децембра, што је код усташког `цвијећа` из онога доба изазвало те асоцијације да коначно нешто одглуме пред великим силама – да покажу неку храброст у политици.
Али, ово није никаква храброст него непознавање Дејтонског споразума и Контакт групе у којој су најважнију улогу имале САД и Русија. Дејтон је компромис између те две силе, мада су сагласност и потпис дале и Велика Британија и Француска. Када се погледа потпис Виктора Черномирдина на Дејтонском споразуму, онда се види са каквим људима имамо посла – они су у име Бошњака објавили рат једној великој сили.
Знају Руси да Комшић не представља хрватски народ него политички проблем укупних односа и тумачења споразума. Изабран је на антихрватској кампањи!
А Џаферовић је особа повезана са тешким ратним злочинима које су починиле јединице под његовом контролом, а које ће потом напасти САД у нападу на Светски трговински центар и Пентагон.
То што су учинила ова двојица имаће последице и на дуже и краће стазе и не може проћи некажњено.
Лавров, један од највећих дипломата на планети, рекао је да зна да је то дошло споља и да ови људи нису то урадили из своје главе. Рекао је да осећа тугу јер БиХ не наступа као држава, нема самосталну политику, не делује самостално ни према вани ни према унутра – та да као таква не може ни постојати.
* Изетбеговић је заједно са овом двојицом оценио да Лавров лупа бесмислице. Хоће ли се то олупати о главу БиХ односно Федерацији – будући да је одмах дошло до проблема у снабдевању руским гасом?
– Тај гас користе у Сарајеву, а Федерација је Русији дужна преко 100 милиона долара за гас и нема начина да то исплати. Русија може да казни политичко Сарајево и да битно утиче на политичке односе. Чак је и део елите у Сарајеву, али и амерички налитичари, оценио ово понашање као непримерено.
То је врста болести и незрелости која политичаре гура у исхитрене приватне реакције. Лавров је тачно рекао: ово је дошло споља. И то из кабинета ОХР, од Валентина Инцка, још једног политичког патуљка!
Инцко се осећао пониженим јер је Русија организовала дебату у Генералној Скупштини и што је у ту дебату укључила легитимне представнике српског и хрватског народа – Додика и Човића.
Инцко је преко ова два патуљка (Комшића и Џаферовића), озбиљно поремећена политичка лица, покушао да спроведе своју малу освету. Он то вуче из других корена. Рођен је у нацистичкој породици. Мајка му је била секретарица у нацистичком штабу у Словенији.
Инцко често прича како је његова мати бежала преко Блајбурга! Њему не смета када се у Сарајеву држи миса за Блајбург. Не смета му ништа што подсећа на усташе и Ханџар дивизију.
Дакле, ово је дошло од Инцка, а олупаће се о главу бошњачком народу, па и БиХ. односно Сарајеву пре свега.
* Лавров је у Сарајеву и Загребу саопштио да је високи преставник анахронизам и да је даље непотребан. Како то коментаришете?
– Лавров је изговорио политички коректне речи! Високи представник је – штеточина! Највећи разбијач БиХ. Свим својим капацитетом, који је добио са Запада, спречава помирење Бошњака са другим народима. Он држи Бошњаке као таоце свог болесног лудила и подстиче нереалне амбиције у Сарајеву, продубљујући сукобе Бошњака са Србима и Хрватима.
Кад је реч о стварним проблемима БиХ и Федерације – економским, здравственим и социјалним, где је улога ОХР кад треба да се прича о инвестицијама, епидемиолошким мерама или социјалним давањима најугроженијим? Ни један метар аутопута није урађен са њим, ни једна пензија није дошла, ни један лек, респиратор или вакцина, нити је уз његову помоћ дошло и до једног дијалога о помирењу.
Али, видимо његов утицај на политичко Сарајево због којег се, продубљујући сукобе између конститутивних народа, БиХ чини немогућом и неодрживом земљом. Он је направио ову дипломатску свињарију објаве рата Русији.
* Инцко има више од 20.000 евра плату, а народ у БиХ гладује!
– Има он много више од тога. Док овде постоји војна операција АЛТЕА, коју спроводи Еуфор, а којом управља европска команда НАТО, дотле се ово подручје сматра нестабилним подручјем. Инцко улаже сву своју мржњу да та нестабилност потраје, јер је у БиХ са десет година зарадио неколико милиона евра!
У афери „респиратори“ су учествовали врх СДА и премијер Федерације, влада је у техничком мандату, али је куповала квазиреспираторе за 600.000 марака, а приказали су да су их платили 10,5 милиона марака! Коме је отишао тај новац!? Да ли су западне службе спремне да отворе истраге о онима које су овде послали и који су део ових корупционашких афера на највишем нивоу?
Ко гања правосуђе и омета га да води поступке? Запад је срушио Тегелтију! Коме сметају истраге о корупцији, фалсификованим дипломама у безбедносно-обавештајној агенцији, о злоупотребама и тајним снимањима и о крађи ових 10,5 милиона? Па смета онима који су такође потплаћени!
Инцко не дели Изетбеговићеве вредности али вероватно дели исти новац који је покраден од болесних Бошњака и Хрвата преко владе Федерације. Време је да западне службе ставе под рефлекторе те штеточине које су нам послали.
* Лавров је посетио и Београд и Загреб. У Хрватској је дочекан на највишем нивоу. Прво га је дочекао министар спољних послова Грлић Радман, па је разговарао са премијером Пленковићем, а затим и са председником Зораном Милановићем. Приликом отварања нове амбасаде у Загребу, била је присутна и бивша председница Колинда Грабар-Китановић. Градоначелник Загреба је изјавио: „Живело пријатељство Хрватске и Русије“ – како ви то тумачите? Посебно што су из Загреба поводом 25 година од Дејтона дошле велике примедбе због Изборног закона и положаја Хрвата у Федерацији и БиХ, односно њихове мајоризације…
– Овоме је претходила озбиљна дипломатска активност председника Додика. Једина озбиљна дипломатска акција која се води из БиХ је она коју води Милорад Додик. Он је једини који се састајао и са председником Мађарске Виктором Орбаном и канцеларом Аустрије Себастијаном Курцом, као и са регионалним лидерима, примљен је на највишем нивоу у Хрватској – од стане председника Милановића.
У Београду је радо виђен гост кога примају председник, министар спољних послова, одбране итд. Додик је та личност која је имала контакте са најважнијим светским лидерима попут Путина и Си Ђинпинга.
А онда долази Милановићева изјава да је Република Српска уставна категорија и да не може бити срушена, те да Срби имају своја права, као и то да су Хрвати мајоризирани од бошњачке политике.
Лавров је овде добро дочекан јер га је примио председник Председништва Додик, као и Човић који је аутентични тумач интереса хрватског народа и председник ХДЗ и ротирајући председник Дома народа у парламенту БиХ.
Кад су видели шта су урадили, ова двојица су дозволила да Лаврова дочека министарка спољних послова Турковићева.
Међутим, тек кад се види дочек у Хрватској – види се колико је Русија велика светска сила која има велике интересе, не само везане за хрватски медитерански положај већ и за дуготрајне односе: и у совјетско време је Русија имала важне везе са Хрватском.
Погледајте и нову амбасаду – Хрватска и Русија имају посебан уговор да једна другој не плаћају закупнину дипломатских објеката. Погледајте и улогу пре свега Сбербанке, у санацији важних хрватских предузећа која су била у потпуном паду. Сбербанка је била при руци да подржи Агрокор. Дала је кредите и неколико пута их је репрограмирала.
Русија је велика сила која може и да помогне и да казни. Хрвати су, знајући да нема разлога да буду непријатељски расположени према Русији, заузели тај став иако су чланица НАТО и ЕУ, а знамо какав је однос НАТО према Русији и знамо да је Русија под европским санкцијама.
Погледајте и „одмрзавање“ око Северног тока 2!
Све то мени говори о дубљој позадини оваквог дочека у Загребу – то није само хрватски економски интерес, већ је то одмрзавање геостратешких односа водеће земље у ЕУ, Немачке, са Русијом. Хрватска у својим поступцима никад не срља него иде уз јачег. Зато их нису одбацивали ни фашисти ни антифашисти. Хрватска је увек била уз јачег и знала је да провери свој став на адреси у Берлину. Сигуран сам да ово хрватско понашање има рефлексију односа Русије са ЕУ, а пре свега са Немачком.
То ми буди наду да је пред нама ново време у коме ће Немачка више и отвореније сарађивати са Русијом и да нам је та порука послата преко Загреба.
* Навршило се 25 година од Дејтона. Рат је заустављен, али је БиХ нефункционана држава, протекторат. Појављују се захтеви за ревизијом Дејтона и укидањем РС. Додик је оценио да је то увод у нестанак БиХ и рекао да ако неко хоће да укине РС „ми више немамо шта да тражимо у БиХ“ и додао да српски народ не тражи сецесију него равноправност. Како то коментаришете?
– Дејтон је био најпозитивнија дипломатски наметнута појава која је користила грађанима БиХ. То је и највећа победа америчке дипломатије. Ако анализирате америчку дипломатију последњих деценија, видећете поразе на Блиском Истоку. Тамо је војска разарала Авганистан, Ирак, Сирију, Либију, али су после гледали како да се извуку из тога, остављајући за собом политички и дипломатски хаос.
Интервенцијом у Ираку су практично приближили Ирак Ирану и учинили да Иран буде још јачи. Исто су урадили у Сирији. А у Авганистану су својим деловањем само ојачали Талибане, који контролишу трећину земље. Зашто би се америчка дипломатија одрекла Дејтона, своје величанствене дипломатске победе?
Није то било само заустављање рата. Овде је дат уставни оквир који је полазио од права народа које је било утврђено у оном социјалистичком уставу БиХ. И тамо је постојало Веће народа, заједничка седница, неотуђива права која се нису могла одузети ни на који начин. Управо је отуђивање права довело до рата – када су два народа, без две трећине предвиђене важећим уставом, изгласале сувереност БиХ – тог момента је објављен рат у БиХ и кршење Устава.
Свако кршење Устава је објава рата. Овде је робусна војан сила спречила да се предузму мере веће интеграције друштва.Та интеграција је дошла на ниво када је БиХ потпуно неефикасна.
Чули смо често из Сарајева, од Инцка и других западних дипломата, да је Дејтон лудачка кошуља за БиХ. Не! Они су лудачка кошуља за БиХ! Ако неко хоће реформу Дејтона треба да крене од тога да би требало реформисати целе народе, да би Срби и Хрвати требало да одустану од властитог националног интереса.
Искуство које хравстки народ као најмање бројан има у комуникацији са припадницима најбројнијег народа је врло неповољно историјско искуство које продубљује мржњу и сукобе. РС је свесна те појаве и не жели да доживи то исто – да дође до укидања.
Ја сам сигуран да неће доћи до њеног укидања. Чак и да реформишете најважнији институционални ниво, ви и даље не можете променити чињеницу да је 90 одсто становништва РС српско, 95 одсто економије је српско, месне заједнице, села и општински и градски ниво су Срби. Како све то да промените да бисте ставили некакав политички систем који би испуњавао жеље Бакира Изетбеговића и корумпираних западних дипломата попут Инцка? То је немогуће и неће се десити.
Међутим, мислим да су циљеви Инцка и медијске агресије усмерене на демонизацију РС и демонизацију њених лидера и кад видимо како су у Србији завршавали председници, видимо да медијски талибани хоће да изнуде одрђену политичку акцију нове владе САД и председника. Они праве припрему за то.
Мислим да њихова амбиција није укидање РС него ново обезглављивање и санкционисање лидера и појединих политика, те да се тиме слаби РС док на власт не дођу кооперативне снаге са којима би могли да се договоре о институционалном слабљењу РС. Дакле, удари на појединце РС и Србије, та специфична уцена која се ставља пред уцену јесте циљ.
Та уцена више не гласи “или ЕУ или Косово“, већ „или РС или Косово“, а у позадини је, уствари, удар на најважнијег човека РС, онога који је себе истурио и угрозио и себе и своју политичку будућност – удар на Милорада Додика.
Он је тај који је понудио нову стратегију уставног понашања које штити стечена права грађана РС и народа РС. Лаж је да су грађанска права сукобљена са етничким правима. И етничка и грађанска су неодвојива не само у нашем уставу него и у уставима других држава попут Швајцарске.
Знају грађани Швајцарске где су немачки, а где италијански и француски кантони. Знају шта је право на политичко одлучивање. Знају шта је заједничка држава и колико она има заједничких функција.
У БиХ имамо људе који нису способни да управљају градовима које су етнички очистили. Сарајево је етнички чист град, као и Зеница, Тузла или Бихаћ. Зашто тамо није добро? Тамо нема РС да им смета. Где је РС у Травнику, у Бугојну… Наша лудачка кошуља се зове међународни протекторат, који је постао агресивно штетан у очувању конфликта међу народима и зове се СДА – која је спремна на разне врсте насиља у сарадњи са терористичким групама и осуђеним и санкционисаним групама као Исламско братство, Нусра Фронт, Ал Каида, Исил итд – само да би гурала идеју једнонационалне БиХ.
Те нереалне амбиције долазе са нивоа кога је председник Хрватске назвао нивоом дипломатског талога. Превише је важно питање БиХ да би о томе одлучивали ови амбасадори – тако је рекао Милановић.
Време је да они који су креирали уставно уређење и Дејтонски споразум – а то су пре свега САД, Русија, Велика Британија и Француска – кажу да нема друге конференције и насилних промена. Оно што је увек био услов је да се договорите, а за то имате хиљаду механизама.
Међутим, то никада није било могуће јер су у Сарајеву буђене нереалне амбиције да могу сломити РС и српски народ на начин на који су мајоризовали хрватски народ.
Факти.рс