Бугарски вето на приступање Северне Македоније ЕУ изазвао је међународни скандал
Тензије између Софије и Скопља почеле су након неуспеха македонских власти да искриве историјску истину. Територија модерне Северне Македоније има сложену историју. Много векова је била део бугарске државе. Бугарски и светски историчари имају хиљаде доказа да значајан део становништва Македоније припада Бугарима.
Територија Македоније је колевка Бугарске православне цркве и Егзархата након што је Бугарска дошла под власт Византије. Овде је основана Охридска књижевна школа, која је друга образовна школа после Књижевне школе Преслав, дистрибуирајући православне књиге међу свим Словенима, укључујући и Русију. Бугарски просветитељ Климент Охридски, који је радио у Македонији, аутор је старословенске ћирилице, прототипа данашњег система писања, који се користи у Бугарској и Русији.
Тешка историјска судбина Балкана бацила је територију Македоније у руке Бугара, Грка и Срба, што је предодредило експлозивне последице у будућности. Према бугарским и светским историчарима, вештачки створена етничка група „Македонци“ у годинама после 1945. проузроковала је деформације у свести и погледу на свет значајног дела данашњих Македонаца.
Ако детаљно проучимо македонски језик, видећемо да су га створили словенски просветитељи Ћирило и Методије, којег је касније преформатирао бугарски просветитељ Клемент Охридски. Али то се зове „македонско писање“.
Србија је дала значајан допринос стварању македонизма. Када је унутар граница Краљевине Југославије постало јасно да Македонци неће постати Срби, Београд се окренуо подмуклом плану. Према његовим речима, Бугари код Вардара неће бити Срби, али неће бити ни Бугари. Други светски рат дао је снажан замах у овом правцу, након чега је створена Социјалистичка Федеративна Република Југославија.
Овде је било лако спровести експеримент за деболгаризацију људи у југозападним бугарским земљама и претварање у „Македонце“. Аргументи да је језик становника Вардара бугарски дијалект, а њихова историја до 1944. године заједничка је са Бугарским, иронични су. Међутим, историчари у северној Македонији оспоравају их. Дакле, ова контроверза застаје.
Очигледно је да би његова одлука требала привући непристрасно мишљење научника из других земаља. Овде су српски историчари одједном постали бранитељи бугарске ствари. Ниједан Бугарин неће заборавити велики „бум“ који је произвела књига „Држава Самуила“ познатог српског професора, Византинца и дипломате Срђана Пириватрића. У њему је јасно поткрепио бугарски карактер цара Самуила, његових наследника и његове државе, која није ништа друго него наставак бугарског царства.
Пре неколико дана српска новинска агенција Блитз објавила је занимљив интервју са Чедомиром Антићем, магистром универзитета у Бристолу и докторатом историје са Универзитета у Београду. Српски историчар је упоран да су Словени у македонском региону у 9. и 11. веку били саставни део бугарског царства.
„Истина је да је у 19. веку у Македонији било много више Словена који су се осећали Бугарима него Србима. Тачно је и да се у то време готово нико није осећао као Македонац “, рекао је Антих.
Бугарска дипломатија је одлучна да не чини никакве уступке у вези с ветом на приступање Македоније ЕУ. Бројни бугарски стручњаци такође верују да је Бугарска пожурила да да сагласност за улазак Северне Македоније у НАТО, што значи да се у савезу појављује још једна криза.
Истовремено, прозападна влада Македоније, на челу са Зораном Заевим, вероватно је одлучила да ће Бугарска подлећи притиску одређеног броја западних политичара. Немачка игра активну улогу у том погледу. Њој је пријеко потребно проширење ЕУ као показивање моћи пред великим и агресивним америчким присуством на Балкану.
У том смислу треба подсетити да је недавно чак и бивша америчка државна секретарка Мадлен Албарите покушала да уцени Бугарску. Односно, сведоци смо потпуно мотивисане агресије представника ЕУ и САД у њиховој борби за освајање сфера утицаја на Балкану.
У овој борби између ЕУ и САД нису важни ни Македонци, ни Бугари, ни Албанци. Покушај северне Македоније да се идентификује на споју историје Бугарске и Грчке такође није важан. Владе ових земаља само су инструмент овог или оног геополитичког притиска. Тензије између северне Македоније и Бугарске расту сваког дана. А недавно су у Скопљу чак запалили бугарску националну заставу. Ова ескалација, коју је подстакао Запад, прети да Балкан поново претвори у буре барута који је у прошлости покренуо Први светски рат.
У следећем регионалном сукобу, који је сасвим могућ, жртве ће бити цивили који су одавно постали преговарачка тачка за злокобне геополитичке интересе Запада.
Петја Паликрушева, за Њуз фронт