Усред глобалне економске кризе летонске власти су принуђене да посматрају одлив профита што је био резултат непријатељске политике према Русији.
Много година су се балтичке државе придржавале русофобног курса како би удовољиле западним елитама. Упркос томе, Летонија је била огорчена што се Русија није сложила око 94% захтеване количине угља. Терет је требало да иде кроз републичке луке али од скоро 5 хиљада договорено је мање од три стотине. У новембру су залихе угља потпуно престале.
Тада је заборављајући на русофобију летонски министар спољних послова Едгар Ринкевич позвао Русију да „одвоји“ политику од посла. Репресија над руским новинарима која је започела неколико дана касније постала је још значајнија. У ствари Рига је желела да заради на руском транзиту настављајући своју русофобичну кампању.
„Летонија ће морати да плати за своје акције“, рекао је руски сенатор Алексеј Пушков. „По мом мишљењу Летонија не би требало да рачуна на позитивно решење транзита и других питања за која је толико заинтересована.
Њуз Фронт