Политички представници Бошњака упутили су ових дана Уставном суду БиХ захтев у којем траже „решавање спора са Српском, која је потписала уговор са Србијом о изградњи хидроелектрана у горњем Подрињу”. У њему наводе, поред осталог, да је закључење уговора о концесији противно Уставу БиХ јер су реке, према одлуци Уставног суда, јавно добро које чини део имовине државе БиХ. Захтев су потписала 24 посланика странака из Федерације БиХ у Представничком дому парламента БиХ. У њему се каже да „право располагања државном имовином, па и спорним водним потенцијалима реке Дрине, све до доношења закона о статусу државне имовине на нивоу БиХ, има искључиво држава БиХ”. Као и да је „свако друго поступање, посебно овако једнострано, у супротности са Уставом БиХ и треба се ставити ван снаге”. Они траже да се до доношења коначне пресуде због, како наводе, спречавања штетних последица обустави примена потписаних докумената о додели концесија ради изградње хидроенергетских потенцијала на реци Дрини.
На овај начин бошњачки посланици покушавају на све могуће начине да Републици Српској оспоре уставно право да она може, без икаквог уплитања са стране, располагати и управљати својом имовином и свим природним ресурсима на њеној територији. Овакве ставове изнели су одмах након што су премијери Српске и Србије у октобру у Бањалуци потписали уговор о изградњи три хидроелектране у горњем сливу реке Дрине (Бук Бијела, Фоча и Паунци). Тада је међу првима реаговао бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић рекавши, између осталог, да је Дрина међународна и гранична река на којој није могуће градити ништа без одлука БиХ. Пре изношења тог става, из кога, сматрају многи, провејава жеља за стварањем унитарне БиХ и јачањем њеног утицаја над ентитетима, Џаферовић се позвао на Закон за концесије БиХ као и одлуку Уставног суда БиХ која, како он каже, говори о државној имовини.
На страну Џаферовића стао је високи представник Валентин Инцко, који је одмах упозорио званичну Бањалуку да потписани споразум Српске и Србије од 13. новембра нема правну снагу без сагласности заједничких институција БиХ, и да такав уговор са Србијом може да потпише само држава БиХ, а не ентитети. Међутим, и један и други заборавили су да кажу и то да Устав БиХ, како у њему пише, „омогућава ентитетима да ступају у специјалне односе са суседним државама” и да „с њима склапају уговоре када то не штети територијалном интегритету БиХ”, као што је то у случају изградње хидроелектрана.
Званичници Републике Српске сматрају да ова „игранка” дела политичке јавности у Федерацији БиХ представља атак на надлежности Српске за управљање јавним добрима и њен економски развој. То је за „Политику” потврдила и Снежана Новаковић Бурсаћ, шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому.
„Ако имамо у виду досадашња искуства с радом актуелног састава Уставног суда БиХ, онда можемо оправдано сумњати да ће ово бити још један покушај рушења Устава и укидања уставних надлежности Српске, и то од стране институције која, уместо да штити Устав, уводи праксу његове промене у складу са интересима бошњачке политике и дела међународне заједнице”, каже Новаковићева.
Лидер Уједињене Српске и шеф Српског клуба у Представничком дому Ненад Стевандић оценио је у изјави за Срну да Бошњаци стално покушавају да „онеспособе, омаловаже или да се негативно одреде према свему што има везе са Србима, Српском и Србијом”.
„То само говори о србофобији и сталној потреби да се наношењем штете било којем интересу Срба, Српске и Србије могу задовољити те непринципијеле и неморалне пројекције које бошњачки естаблишмент стално покушава да наметне као мерило у БиХ”, рекао је Стевандић, нагласивши да је то што се ради „срамотно и примитивно” и да говори о томе да никуд не можемо заједно с таквим начином у будућности
Политика