Аутор величанственог мозаика у Храму Светог Саве у Београду Николај Мухин изјавио је да је и даље задивљен чудом које се десило у Србији те да чак ни у Русији која је земља храмова, нема таквог храма какав је Храм Светог Саве.
„Господ је изабрао Србију за пројекат који се чинио готово немогућим, а који је на почетку 21. века остварен. То чудо је за мене духовни препород“ – рекао је Мухин.
Он је нагласио да неки верници при погледу у мозаик плачу, а неки просто занеме.
„То је реакција на оно што виде. Испоставило се да је Србија јединствена земља која се на почетку 21. века препородила тако што је подигла нешто што се чинило да је немогуће подићи. То је 15.000 квадратних метара живописа, не знам ко за то има снаге, не знам… Чак ни у Русији, иако је то огромна земља с мноштвом храмова, нема нечег оваквог. И то је нешто што води, условно речено, ренесанси, односно препороду“ – рекао је Мухин за „Спутњик“.
Мухин је нагласио да је и даље задивљен какво се то чудо догодило у Србији, шта је урађено и како је Господ изабрао Србију за такав пројекат.
Он је појаснио да је главна идеја живописа у Храму Светог Саве преображење.
„То је преображење Господа на планини Тавор, када се указао у белој одежди, обасјан златном светлошћу. Идеја је била да цијли храм осветлимо том таворском светлошћу, а најбоља техника за то је мозаик. Чине га златни каменчићи које су уметници лепили својим рукама, под разним угловима, неуједначено, тако да се добије неравна површина. То ствара илузију лелујања тих каменчића и одблесак који преображава цели храм, чинећи велики, јединствени призор који блиста на златној позадини“ – рекао је Мухин.
Он је прецизирао да композицију чини неколико десетина сижеа, односно прикази Христоса, Богородице, прикази посвећени Србији, њеним и уопште хришћанским свецима и духовницима, а да „све то обједињује светлост“.
„У центру композиције на подном мозаику представљена је Божићна звезда око које су два прстена, мали прстен је симбол вере, а онда се ваш поглед усмерава и подиже ка куполи, на којој је представљено Вазнесење Христово. И та вертикала има духовно и уметничко значење, све је пажљиво осмишљено“ – рекао је Мухин.
Он је додао да су на том прстену, дијадеми великог хора, представљени српски свеци који су између неба и земље и обједињују цели простор с иконостасом, а све то заједно чини јединствено уметничко решење које је развијано током четири године.
Мухин је рекао да је у плану довршавање унутрашње декорације храма, односно олтарских мозаика, четири излаза из крипти, као и израда низа мозаичких икона које треба да украсе крстионицу, пролазе и галерије у непрегледном простору храма.
Он је нагласио да је Храм Светог Саве изграђен по угледу на цариградску Аја-Софију.
„У ту предивну архитектуру било је потребно деликатно проникнути, нагласити њену посебност, украсити њене мање видљиве делове. То и јесте задатак живописања – да нешто посебно нагласи, да нешто хармонизује, изравна, да обједини камен, стакло, мозаик, бронзу, све оно што чини декор у храму“ – рекао је Мухин.
Мозаик у Храму Светог Саве је саздан од 50 милиона златних каменчића. Обухвата површину од 15.000 метара квадратних, тежи више од 320 тона, а у његовом стварању учествовало 300 уметника и исто толико мајстора.
РТРС