Србија поново уводи војни рок ево и кад

Осипање резервног кадра више од било чега другог утиче на потребу обнове служења војног рока.

Војска Србије (фото: Лола Ђорђевић)

Поново је актуелна тема око војног рока и поновног обавезног служења истог, те је председник скупштине Клуба генерала и адмирала Србије, генерал-потпуковник у пензији Миломир Миладиновић открио шта заиста мисли о свему томе и каква су му предвиђања.

Миломир Миладиновић је у „Београдској хроници“ рекао да су се од времена када је замрзнуто служење војног рока десиле неке промене на међународном плану и навео чланство Северне Македоније и Црне Горе у НАТО-у, сиутацију у БиХ око Републике Српске и ситуацију да руководство у Приштини не признаје међународне уговоре које су потписали.

Такође, он је истакао да осипање резервног кадра више од било чега другог утиче на потребу обнове служења војног рока.

„Све промене које су се десиле, не би битно утицале на потребу обнављање служење војног рока, колико утиче осипање резервног кадра. Ми сваке године практично губимо две генерације – једна генерација која није упућена, а друга која је престарела. За ових десет година изгубили смо 10 генерација које нису отишле на служење, око 30.000 годишње, а истовремено изгубили смо 10 генерација људи који су престали да буду војни обвезници“, објашњава Миладиновић.

Што се тиче могућности добровољног служења, наводи да се не пријављује довољно људи.

„Не пријављује се довољан број младих на добровољно служење војног рока у односу на предвиђен број“, наводи Миладиновић и оцењује као апсурд то што се у анкетама показује заинтересованост.

Када је реч о професионалним војницима, додаје генерал, релативно су мало плаћени, па и ту постоји постоји одређена незаинтересованост.

„Нажалост, има и осипања, пре свега због услова живота – новчаних примања и обавеза које треба да изврше“, каже Миладиновић и истиче да је заинтересованост на југу Србије у Копненој зони безбедности већа него у Београду.

Истиче да се о војсци и трошковима везаним за њу мора размишљати дугорочно. „Новац који се улаже у војску, неко ће рећи ‘бачен у бунар’, али војска није за данас или сутра већ за наредних 15 или 20 година“, наглашава Миладиновић.

Сагласан је да је цифра од 50 милиона евра нешто што је реално да би се створили услови за служење војног рока, али истиче да поуздано зна да у касарнама у Сомбору, Пожаревцу, Ваљеву, Лесковцу и Врању има слободних места због непопуњености места за војнике по уговору и војнике на добровољном служењу.

„У почетку можемо да попунимо та формацијска места у наведеним касарнама“, сматра Миладиновић и подсећа да се не ради о почетку већ о одмрзавању служења војног рока.

Што се тиче приговора савести, Миладиновић сматра да је број људи који се на то позива занемарљив.

Оцењује да би било сасвим довољно да служење рока траје од три до шест месеци, и истиче да би испод три месеца било безначајно, јер ништа не може да се научи за то време.

Упитан колико је озбиљна ова прича и да ли нови министар одбране подржава поновно увођење војног рока и да ли Министарство ради на изради елабората, Миладиновић истиче да је поводом Дана војних ветерана 4. децембра био на пријему код садашњег министра Стефановића и да су разговарали на ту тему.

„Тврдим отворено да министар Стефановић јесте за обнављање војног рока и у том смислу се врше одговарајуће припреме“, наводи Миладиновић и указује да нема потребе за неким великим променама и иновацијама, само би се повећало бројно стање, што би био већи гарант мира.

Миладиновић сматра да би служење могло да буде обновљено већ следеће године.

„Ове године би Скупштина морала да донесе одлуку о одмрзавању и пошто је буџет већ усвојен, претпостављам да нема довољно средстава за већи број војника, али ако се ове године законски регулише, идуће године би могло да се приступи обнављању служења војног рока“, закључио је Миладиновић.

Мондо.рс