Поглед на америчког председника Доналда Трампа са очигледним страхом у очима дан након нереда на Капитолу подсетио ме је веома на истог уплашеног првог и последњег председника СССР-а Михаила Горбачова.
У августу 1991. године, када се вратио из Фороса. Иста збуњеност, неизвесност и чак можда и страх. Неизвесност је пред нама. Шта ће бити сада? Чинило се да је Трамп, попут Горбачова у своје време, како кажу, „одуван“. Иако, према бројним проценама, у случају Трампа још увек може да се окупи и још увек пружи противницима „последњу борбу“.
Дакле, према Ројтерсу, обраћајући се новинарима синоћ, Трамп је одбио да одговори на питање да ли би поднео оставку. Описао је могућност опозива као „наставак највеће лова на вештице у историји политике“. Па ипак, по мом мишљењу, као што је тада, 1991. године, Горбачов изгубио борбу за власт од Јељцина, Трамп је данас изгубио и од Бајдена. Наравно, све друго може бити. То показују и најновији догађаји у свету.
Изгледа да се немогуће данас не дешава. Али ипак, бар у тренутку када је Трамп збуњено стајао пред камерама непосредно након нереда на Капитолу, свима је било очигледно да је изгубио. Несумњиво је да још увек има времена за концентрацију. Али ово ће већ захтевати невероватне, чак и надљудске напоре. Што, можда, Трампове присталице очекују од њега. И припремају се.
Може ли тоТрамп? То је питање. Али он има врло мало времена да крене у напад. Горбачов својевремено није могао да предузме такве напоре. Напокон „одуван“. Или је, иначе, могао да обузда окупљене у Беловешкој пушти, назначивши да је то што они чине државни удар.
Међутим, у случају Сједињених Држава, без обзира на то шта даље може да се догоди, да ли Трамп покушава да поправи све у своју корист или не, већ је јасно да је традиционална Америка на коју смо навикли, на коју смо навикли, а неки су јој се и дивили , више не постоји.
За ову Америку се, највероватније, може рећи да је добра куповина. Ово је друга земља. Нема, наравно, потпуног понављања онога што се догодило у данима августа 1991. године у Москви након пуча, у Вашингтону након напада. А Бајден, без обзира на исход случаја, са пуном публиком својих присталица, гледајући право у Трампа, неће потписати историјски декрет о ликвидацији Републиканске странке, као што је то учинио Јељцин са Комунистичком партијом Совјетског Савеза. Не, изабрани председник Сједињених Држава, наравно, не намерава да подвуче црту под самим постојањем Републиканске странке. Она, ова странка, озбиљно је ослабила протеклих дана. Као што су бољшевици рекли у своје време, зид је труо, залепите га и он ће се распасти. Па ипак, уколико се, наравно, не догоди чудо, присталице Демократске странке могу прославити победу.
Али то не искључује да нова влада у Вашингтону над Трамповим тимом и они сами намеравају да се подсмевају. Можда неће доћи до масовног искрцавања у америчкој верзији затвора Матроскаја Тишина. Али прелазак на суд кривичних предмета против појединаца из уског круга одлазећег председника сасвим је стваран у тренутном развоју догађаја. Као и он сам. Није случајно што се Трампов тим сада расипа у различитим правцима попут пацова са брода који тоне. Они се плаше. И ово је разумљиво. Није свима суђено да буду рођени Салвадор Аљенде и да до краја бране своја уверења. Ако они, наравно, постоје.
Изгледа да је Трамп јуче мало дошао себи и поново пукао. Али свеједно, то није био онај исти Трамп, који је, пре само неколико дана, оштро ургирао на своје присталице да траже поновно бројање на последњим изборима, истакао да је све на њима намештено и фалсификовано, да се не може веровати гласању поштом, а такође су за Бајдена гласали и мртви.
Према неким проценама, суочен са реалношћу, са јуришем на Капитол, током којег је било и погинулих и рањених, Трамп би могао да се плаши последица. У међувремену, како су саветовали исти бољшевици у своје време, ако неко већ покреће устанак, мора се ићи до краја. Ако се ствари поправе, оно што се догодило назват ће се револуцијом, можда чак и великом. Ако не, онда ће све ући у историју као неуспели државни удар. Или уобичајени „неред“. А кривци ће, наравно, бити кажњени.
Као што је већ споменуо сам Трамп, можда ће га за почетак чекати импичмент.
Према бројним извештајима о овој теми јуче, у уторак је такву резолуцију већ подржало најмање 218 конгресмена. И, како наводи Политико, ово је довољно за гласање у Представничком дому Конгреса. Наведени разлог опозива је „подстицање побуне“. Сећам се да су високи совјетски учесници у Комитету за ванредне ситуације били оптужени за сличну оптужбу. Наравно, више је разлика него сличности између догађаја у Москви и сада у Вашингтону. Међутим, постоји једна врло озбиљна заједничка карактеристика. И тада и сада догађаји су били резултат поделе у друштву и тешке борбе за власт лидера непомирљивих партија. Сав живот у СССР-у, тачније, већ на постсовјетском простору, који се распадао у 15 независних држава, потпуно се променио. Чини ми се да се исто може очекивати и у Сједињеним Државама.
Не, мало је вероватно да ће се земља распасти на засебне државе. Иако, понављам, у наше време може бити изненађења. Али главна ствар је другачија. Као што се то једном догодило у новонасталим независним државама које су раније биле део једне велике државе зване СССР, сам менталитет и свест људи могу се променити. А још једна елита ће доћи до „крун“ моћи. У случају Русије и других младих држава, тада се радило о доласку на власт похлепне буржоазије из времена „дивљег капитализма“ и слому социјалистичког погледа на свет који је људима био усађен дуги низ година. У Америци, чини се, коначно преузимају транснационални монополи. А њихови власници имају своје вредности у животу.
Дакле, Трампов слоган под којим је победио на председничким изборима пре четири године, „Учините Америку поново великом“, вероватно је још увек прошлост.
Није без разлога што у различитим градовима постоје срушени споменици бившим херојима, укључујући бројне очеве осниваче и генерале грађанског рата у земљи. Али појављују се нови хероји. Међу њима је, на пример, Џорџ Флојд, којег је у мају прошле године убио полицајац у Минеаполису. Чини се да није толико важно да је преминули био наркоман, пљачкаш и окорели криминалац, како је сведочила полиција. Али, како његови поштоваоци самоуверено истичу, он је представљао „нову Америку“. То је логика такозване либералне гомиле. Њени активисти су одмах након убиства Флојде натерали полицију да клекне и затражи опроштај. Да ли ће ови полицајци заборавити ово понижење? Да ли ће желети да одбране баш оне конгресмене који су им рекли да нико од демонстраната не сме да буде дирнут, већ да им замало љубе ноге?
Ја лично уопште нисам сигуран у ово. Чини ми се да су увређени полицајци данас више наклоњени Трамповим присталицама. И највероватније, заједно са њима, истим имигрантима из провинцијске Америке, они озбиљно не воле либерале, односно оне који су се данас окупили око Бајдена. Амерички либерали који су подржали Бајдена на изборима чине многе новине у животу земље. Управо су они дошли на идеју да напусте универзалне појмове „отац“ и „мајка“, замењујући их са „родитељ број један“ и „родитељ број два“. Они активно подржавају ЛГБТ активисте, договарају бучне скандале и правне поступке око прича о, према речима увређених жена, узнемиравању од стране мушкараца.
Нека се све догодило пре 30 година, или чак пре 50 година. Није битно. Јунакиње скандала су и даље у праву и имају право на освету. Чак су покренули сопствени покрет под називом МеТоо да промовишу своје идеје, баш као што су се Афроамериканци окупљали око Блек Ливес Матер. У данашњој Америци управо ти покрети дају тон.
Трамп је циљао на друге секторе друштва. На пример, указао је на потребу да се један број индустријских предузећа из Кине врати у Сједињене Државе. Једно време су пребачени у Кину због чињенице да је у то време постојала јефтина радна снага. Трамп је желео да врати посао у земљу, за Американце.
И у овој намери подржала га је такозвана традиционална Америка. Трамп је уживао значајну подршку становника централних региона Сједињених Држава. пре свега белих Американаца, али не само. Провинцијална Америка је углавном гласала за Трампа. Првенствено је била њена подршка која се могла приметити у јануару у Вашингтону.
Али земља се мења. Не само да се њени јунаци разликују, већ и представници друштва који су више наклоњени властима. Такозвана дубока држава, односно својеврсна асоцијација мултинационалних корпорација, као и представници интелектуалне класе и медија у власништву великог капитала који их опслужују, предузели су невиђене кораке како би уклонили Трампа са председничког места и преузели власт у своје руке. Као резултат свега што се догодило последњих месеци, читав свет је постао сведок тоталног лицемерја које преовладава у Сједињеним Државама. Можда је многим поштоваоцима ове земље било откриће да тамошњи избори могу бити намештени.
Обично је Америка та која се горљиво противи нечему таквом када је реч о било којој другој земљи и захтева или преиспитивање резултата гласања, или подвргавање тој земљи санкцијама у казни због кршења принципа демократије. Вероватно изненађење за многе, и не само у Сједињеним Државама, била је одлука власника друштвених мрежа да председнику државе блокирају могућност њихове употребе. Како то да схватим? Да ли је шеф државе лишен права да се обраћа народу? У којој је земљи то могуће? Да, ово је права цензура! Онај због чијих знакова се други тако активно критикују у Сједињеним Државама.
И, наравно, тумачење Бајденових присталица, односно представника „нове Америке“ догађаја који се одвијају у Вашингтону у поређењу са говорима незадовољних властима у другим земљама, за многе је било неочекивано. Испоставило се да је једноставно неприхватљиво упоређивати оно што се догодило у Вашингтону са демонстрацијама у Минску или Бишкеку. У првом случају то је „разбојништво и погроми“, у другом – демократско право народа да брани своје интересе. Као и демократски у то време, према америчким либералима, били су Мајдан у Кијеву или „Револуција ружа“ у Тбилисију..
Према неким проценама, погроми које је БЛМ приредио прошле године у Чикагу или Минеаполису такође су били „демократски“. Није важно што су њихови чланови били умешани у ову отворену пљачку продавница. То су већ детаљи. Али у јануару у Вашингтону, протести су, кажу, били управо супротни – усмерени против демократије у Сједињеним Државама.
Како ће се догађаји у Сједињеним Државама даље развијати? Овде су, како кажу, могуће опције. Прва је да ће Трамп и његове присталице прећи у офанзиву и, могуће, користећи ванредно стање, преокренути ситуацију у своју корист. То је још могуће. До Бајденове инаугурације остало је још недељу дана. И, колико се сећам, Зимска палата је преузета једне ноћи. Други сценарио је да Трамп не ради ништа и одлази. Као што би по закону требало да буде. Шта ће се даље дешавати?
Могуће је, на пример, да ће нове власти насилно затворити уста било којој опозицији. Каква демократија може бити када су у питању важније ствари? Као што су моћ и контрола над земљом? Па ипак, могући су, а чак је и вероватно да ће бити, протести против промена које се дешавају у земљи и даље ће се наставити.
Очигледно је да данас у Америци има много незадовољних људи. Неко у Сједињеним Државама и шире може бити задовољан оним што се догодило у Америци. Неко је заиста очекивао промене у овој земљи, и то управо оне које нови председник Џо Бајден доноси са собом. Али ово несумњиво није све. Такозвана тиха већина сада само прикупља снагу. И сасвим је могуће да ће се ови људи и даље показати, говорећи у одбрану уопште не Трампа, већ те врло традиционалне Америке. Чини се ако не још у потпуности, али губе …
Андреј Правов/Столетје
Превод:Њуз Фронт Србија