Учешће КБС у НАТО мисијама фактор дестабилизације

Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун изјавио је да ће утицај такозваних косовских снага безбедности у НАТО негативно утицати на целокупну ситуацију у јужној покрајини додајући да то додатно застрашује српски народ и представља фактор дестабилизације.

Милован Дрецун,Фото Танјуг

Дрецун је за Радио Београд казао да ће Албанци на КиМ са искуством у борбеним мисијама и зато што имају неке заједничке снаге са НАТО, бити охрабрени да ту формацију у једном тренутку можда искористе за потпуно овладавање севером Косова, што би могло да угрози опстанак српског народа на КиМ.

Упозорава и да та формација која до сада није представљала опасност по безбедност централне Србије то сада већ могла бити.

„Само угрожавање српског народа на КиМ је угрожавање безбедности и безбедносни ризик за државу Србију и целокупан српски народ. Тако нешто се већ догодило два пута. Прво када је КБС на разне начине помагао албанске терористе на југу централне Србије и друго када су помагали припаднике терористичке албанске организације у Македонији“, додаје Дрецун.

Председник Скупштинског одбора за КиМ подсетио је и да смо уместо демилитаризације, односно трасформирања припадника терористичке ОВК имали ситуацију у којој се, под контролом КФОР-а и УНМИК-а, део тих терориста пребацио у Косовску полицијску службу с једне стране и с друге стране у Косовски заштитни корпус који је требало да буде организација за ванредне ситуације, да помаже у поплавама и елементарним непогодама.

„Они су од почетка били устројени по класичној војној организацији и имали су исту, пресликану, организациону структуру терористичке ОВК, укључујући оперативне зоне, чак су и команданти у већини случајева били исти као и у терористичкој ОВК“, наглашава Дрецун.

Додаје да су након тога формиране Косовске безбедносне снаге које, такође, не треба да буду војна формација, али је од старта било јасно да та формација треба да прерасте у оно што зову „војска Косова“, односно класичну војну формацију.

„И зато су стручњаци из НАТО, посебно из САД, Велике Британије, Турске, Немачке реорганизовали КБС, формирали га по основама војне формације, наоружавали, водили припаднике те формације на обуку да би те снаге учинили комплементарним снагама НАТО-а, дакле да могу да буду у садејству“, наводи Дрецун.

Према његовим речима, сада их оспособљавају у мобилној компоненти и већ имају 93 хамера, набављају наоружање већег калибра, подижу сајбер капацитете, припремају их за то што су мисије НАТО-а.

Каже и да су најчешће то борбене мисије.

РТВ