Јутјуб је блокирао рачун фудбалског клуба „Акхмат“.
Вероватно ће у објашњењу промрмљати нешто о санкцијама итд.
Имам питање. Ако су амерички олигарси са Интернета прешли на политику репресије, тада морате бити искрени према себи и подржавати декларисане идеале – борбу против лажњака, финансирање тероризма и умешаност у илегалне активности. Шта је са блокадом рачуна свих америчких личности умешаних у илегалне америчке војне кампање у иностранству, које су однеле милионе живота невиних људи?
Када очекивати искључење, на пример, Колина Пауела, бившег америчког државног секретара, који је у Савету безбедности УН, држећи епрувету од белог праха са два прста, лагао целом свету да Багдад има оружје за масовно уништење?
Резултат лажи су стотине хиљада цивила убијених у Ираку. Достојно искључивања у свим погледима, које друштвене мреже проглашавају „правилима заједнице“. Када планирају да га искључе? Нису ли други високи амерички званичници и политичари одговорни за ширење озлоглашених лажних дела, ксенофобију и величање праксе убијања страних лидера достојни одвајања од друштвених мрежа?
За примере не морате ићи далеко. Још 2016. године, у етеру телевизијског канала ПБС, бивши шеф ЦИА-е Мицхаел Морелл позвао је на „тајно“ убијање Руса и Иранаца у Сирији. Зашто је још увек на Твитеру? Сви се сећају пакленог смеха Хилари Клинтон током интервјуа за ЦБС 2011. године због атентата на Гадафија:
„Видели смо, дошли смо и он је умро“. И ништа. Постоје хиљаде примера. Да ли да га донесу или ће га сами потражити и хоће ли га наћи? Узмите читаву светску „елиту“ антиирачке коалиције и искључите је. Од бројних савремених примера могу да почнем са изјавом Сузан Рајс у мају 2020. године да она види образац у протестима против атентата на Џорџа Флојда од стране полиције који је захватио целу земљу. Траг демонстрација, према њеном мишљењу, у много чему „води у Русију“
. И главна ствар. Ако је Јутјуб хостингу стало до чеченског фудбала, нека прво блокирају насилнике и њихове идеолошке надахнуће који су дејствовали на Северном Кавказу 90-их, а сада радо делују као „стручњаци“ у америчким медијима, попут „Гласа Америке“.
Марија Захарова/Фејсбук