Верујте, врле комите и трапаве патриоте, никако да схватим како је то Црна Гора више ваша него моја?!
Куће Меденица и све остале братственичке и кумовске куле искрвариле су за Црну Гору барем још двије Мораче, али се, изгледа, више бодује колико сте ви дали из прста неголи ми из срца?!
Ми, Срби, они чији су прагови у Црној Гори стотинама година и чијих је гробова више незнаних но знаних, али се, очигледно, родољубље размерава колико су пута “ваши” кинули на “црногорском” неголи колико су пута наше мајке залелекале на српскоме?
Суштиски, једина разлика између “вас” и “нас” је у томе што се нас преци не стиде…
Вас ђедови нит познају, нит признају, а вала нит разумеју јер језик којим с муком покушавате да проговорите- не разумете ни ви а некмоли те часне и дичне старине, но…
Важно је да ви, како славни јуришник “шведских” столова, Славко Маднић, вели: разумете Његоша за разлику од нас који га тумачимо сасвим погрешно: онако како је мислио, осећао и писао, а не онако како ви то чините плачно загледани у врх Ловћена кроз дно празне флаше лозове ракије…
Лепо је, богами, што га ви комитари толико разумете, јер он вас баш ништа не разуме!
Барем да је неко у том односу начисто јер се владика Раде, животом гарантујем, пита: ко сте, шта сте, којим то језиком зборите и где је та Црна Гора из које сте турситички свратили у ову, његову, ваших и мојих предака и ваших и мојих потомака, јер деца јесу наивна али нису будале, неће сутра желети да буду ништа кад им је већ Богом дано да буду- све!
Све што су им прађедови били – дични Срби са црних гора а не трапави Црногорци што не знају јесу ли дошли и пошли..?
Немате ви толики страх од српства, ко што запевате, но од монтенегриства јер не знате шта ће остати кад сперете глиб са себе?
Хоће ли још бити човека под њим?!
Куд ћете у истину кад сте се у лажи скућили, постали “угледни” домаћини у немилу и чувствене главешине недрага?!
Давно написах али поновићу: “Покажите ми гробове ваше Црне Горе и повероваћу да постоји!”
Е толико ви и разумете Његоша, баш колико и химну Обале слоноваче, но кад се нема шта друго најзгодије је потегнути како вадику ваља тумачити ко Драгана Којића Кебу: колко си пјан толико ћеш у стиховима пронаћи оно што желиш а не оно што јесте.
Да ишта разумете од Ловћенског тајновидца први бисте устрчали уз планину на мобу да поново усни у својој капели, јер маузолеј није Његошев гроб но тамница, но…
Будите убеђени да ће капела Светог Петра Цетињског бити враћена на Језерски врх, не у инат вама но у завет вековима минулим и будућим!
То је сидриште Црне Горе за небо, разумете ли?
У њену славу, њен бескрај, њен мир…
Не мора у Црној Гори бити све српско – али је Црна Гора сва српска, или није Црна Гора!
И од тога не треба да срахујете већ да се радујете!
За шта су падале главе наших старих – наше ваља поносно да стоје!
Нису гинули за коров но за корен, па се одлучите чега сте плод?!
Можете и корова, ваше право, ал онда не кукајте на српство кад вас ветрови растребе- може се и под каменом живети ал то није дом но каљуга бауљина…
Михаило Меденица/ИН4С