Бајден је дете хладног рата. Анатолиј Васерман

Џозеф Робинете Бјден, коју је именован за председника Сједињених Америчких Држава, вероватно неће бити од користи Руској Федерацији.

Цела његова биографија каже да је пред нама човек који је свој живот ставио у борбу против Совјета и њиховог наслеђа.

Рођен 20. новембра 1942. у католичкој породици. У Сенат је изабран уочи свог тридесетог рођендана (сенатором у ДГУ можете постати тек од тридесете године) и био је тамо тридесет шест година, све док није постао потпредседник под Обамом.

У Сенату је неколико пута председавао Одбором за спољне односе. Са Косигином и Громиком разговарао је о проблемима разоружања у совјетско време.

Питате у обичном тексту: шта ту није у реду? И чињеница да је Бајденова младост пала у годинама жестоког антикомунизма у ДГУ. Тада се несрећна деца уплашише црвене боје. У школама су нас учили да се скривамо под столовима кад страшни Рус Иван баци нуклеарну бомбу на слободну земљу. Речено им је да је цела Америка преплављена тајним агентима комуниста. И тражили да пријаве „где“ о разговорима родитеља.

Тада је талас незаконите репресије захватио ДГУ. Десетине хиљада људи лишено је средстава за живот, а неки су добили стварне казне, једноставно због својих ставова. Сенатор Џозеф Рајмонд Тимотич МкКарти постао је симбол прогона било чега левичарско. Али он је водио бучну кампању само четири године – од почетка 1950. Тада је уклоњен из истрага антиамеричких активности због чињенице да је својим безобразлуком и алкохолизмом компромитовао антикомунизам и традиционалну англосаксонску русофобију тесно испреплетену с њим.

Али пропагандни рат против левице – укључујући и нас – настављен је. Реган је читаву своју предизборну кампању градио на сучељавању са нама. И за време његове владавине, сенатор Бајден је други пут дошао у Москву на преговоре. Ватрени антикомуниста. Дакле, борит ће се против Руса горљиво као и јунаци његовог детињства – аутор Фултоновог говора из 1946 о потреби англосаксонске доминације у свету, Черчил, који нам се осветио за принудну сарадњу против Немаца и крах Британске империје, и МкКарти, који је покушао направити каријеру на погрому оних , који му ништа није могао одговорити.

Анатолиј Васерман/РЕН ТВ